Freitag, 27. August 2010

Небески Храм на Земљи

Iznad azurnih obala Crnog mora u hramovima grada Suroža obožavano je božanstvo Sunca. Sloveni ovo more nazivaju Suroškim morem, a grad Surož bio je izuzetno bogat, pa su mnogi brodovi cesto uplovljavali u njegovu luku. Tu su bili usidreni mnogi brodovi kao na primeri grcki, persijiski, etrurski, egipatski. Ipak grcki brodovi ovde nisu uplovili radi trgovine, vec su se sa brodova iskrcali ratnici. Grci provaljauju u hramove, ruše božanstva i iznose dragocenosti koje su ovde bile enormne. Puno knjiga, zlata i srebra, odnešeno je u Grcku. Tako su u jednom momentu Grci zauzeli ovaj grad.

Medu izuzetno vrednim stvarima koje su ukrali je i posuda slicnoj onoj koja se nalazila u Retri sa crtežima i figurama nebskih sazvežda drevnih slovena.
Grci su se trudili da odgonetnu znacenje zvezdanih bogova i onoga što je iznad njih bilo napisano, medutim slovenska nauka je za njih najvecim delom ostala nerešiva mistrerija. Nakon toga oni su dali svoja tumacenja slovenskih sazvežda i božanstava. Onda su prekrstili slovenske bogove u grcka imena i od tada datira grcka mitologija. Ipak stari grci su govorili da su sveto zvezdano znanje dobili od Hiperborejaca sa severa, kako su nazivali slovene. Sve se ovo dogodili negde oko 4.veka pr.n.ere.

Najstarija knjiga koja sadrži znanje o zvezdama naziva se "Zvezdana knjiga Koleda" Stari sloveni su ovu knjigu dobili od boga Koleda (Krišne). Ovde se nalaze pesme o stvaranju sveta, i svemu onom što je potrebno za astrološku nauku. Bog Koledo preneo je ovu nauku o Velikom Kolu, i napravio prvi kalendar (dar Koleda). Prema tradicionalnim astrološkim proracunima ovo se poslednji put dogodilo oko 6530. god. pr.n.ere. Kasnije su mudrac Brag i njegov sin Usenj prenosili dalje astrološku nauku.

Da su astrološkim znanjem sloveni odlicno vladali ne svedoce samo zapisi i legede, vec i ostaci drevnih opservatorija na severu i južnom Uralu. Tokom ekspedicije E.S.Lazareva i V.N.Dimina na planini Nincurt u blizini jezera Sejd, otkrivene su ruševine paleolitske astronomske opservatorije koja je sagradena u meduledenom dobu, dok je na južnom Uralu pronaden grad hram Arkaim koji je u isto vreme sagraden kao kalendar i opservatorija.

---------->>>>>>>
Eckart is on a distinguished road

Default Re: ПАГАНИЗАМ
Ова тема ме у срце дира
Значи само да појасним..
Велика грешка је што су људи сматрали старе Словене за необразоване дивљаке, док су они били далеко, далеко од тога. Колико сам схватио код наших предака постојала је разлика између тога како су религију схватали обични људи а како иницирани (свештеници).
Значи код Старих су постојала 3 свијета Јав(а), Нав(а) и Прав(а). Јава је представљала материјални свијет, све што нас окружује. Овај израз се очувао и до данас код нас. Нава је представљала свијет мртвих док је Права била Сварогов закон који је владао свуда. Сва 3 свијета су представљана са 3 прста (и ово су Хришћани преузели?).
Стари су гледали на Богове као на претке и нису им се молили већ им се обраћали као себи равним. Сматрало се кад човјек умре да се реинкарнира и да кад се заврши тај циклус реинкарнација (неколике реинкарнације), човјек се придружује Боговима. Постоје теорије да су се од словенске религије развиле многе друге многобожачке типа Германска/Нордијска (у ово не сумњам) и Грчка (?).
Такође је занимљива веза са Хинду религијом. У Велесовој Књизи пише да треба да се молимо Богињи Сунца, Сурији. Сурија је код Хиндуса Богиња сунца такође. Рај има неколико имена. Ириј, Нав, Сварга.. Сматра се да је Сварга пребивалиште Богова. Код Хиндуса је Сварга представљала подземни свијет гдје људи бораве прије него што се реинкарнирају...
------------>>>>>>

О БЕЛОБОГУ И ЦРНОБОГУ

Белобог и Црнобог, или ма која друга имена које садржи ове идеје (Бјалибог, Чернобог итд.) су два велика словенска божанства. Они симболизују супротности, поларности. Белобог је лето, Црнобог је зима. Белобог је дан, Црнобог је ноћ. Белобог је север, Црнобог је југ. Укратко, они су две велике супротности кроз чију се непрестану борбу одржава Васељена. Богови, Сварог првенствено, гледају да Црнобог никад не превлада над Белобогом, али ни да Белобог не превлада над Црнобогом. Белбог и Црнобог живе за међусобно надметање. Кроз ту борбу, одржава се ред, материјални свет - Јав и духовни свет - Нав.

Белобогов престол је на Северном полу, кога држи Звезда Северњача. Црнобогов престол је, пак на Јужном полу. Они који прате Стазу Белобогову се зову Јасуни, а они који прате Стазу Црнобога су Дасуни.

Врло је битно приметити да Црнобог није Сатана! Они које прате Стазу Црнобога нису нужно зли сатанисти! Белобог није Опште Добро, Црнобог није Опште Зло. Као што је познато, Апсолутно Добро и Зло не постоје, јер што је зло за мене, теби добро може бити. Ако мачка ухвати и поједе миша, ко је ту зао а ко добар? Црнобог је једноставно оно што Белобог није, и обратно: Белобог је оно што Црнобог није. Да ли је туга твог непријатеља твоје добро?

Белобог је старац дуге беле браде у белој одежди са штапом. Он ходи дању преко земље и дарује светло и лепоту свету. Црнобог је страшни господар, муж Морене, одевен у црно.

У словенском свету има доста примера супротних географских појмова нпр. два супротна брда једно наспрам другог носе имена налик на Црно/Бело Брдо, Глава, Врх итд.
---------->>>>>>>>>

-------->>>>>>>>>
Drevna astronomska predanja u srpskom kalendaru
--------------
U knjizi A.Asova "Slovenska astrologija" npr računa se (po KNJIZI KOLEDA)da je jedan Dan Svaroga okončan i počela je NOĆ Svaroga onda kad je sazveždje Riba (360 g. nove ere- vremeprodora Mongola..) prolazilo kroz nulti zvezdani meridijan; da je Atlantida nestala kada je zvezda Denebola prolazila kroz zvezdani meridijan odnosno kad su se sreli Svetogor i Perun (Devica i Lav po Asovu);da je Bog Koledo dao kolidar ljudima kada je zvezda Kupala (Poluks) prolazila kroz nultti meridijan...a sa svim proračunima po knjizi ta godina je 6530 pre nove ere (moguća greška 30 godina)...
U knjizi postoje ovi termini: Kolo Svaroga,Godina Svaroga (pun precesioni krug,svih dvanaest zodijačkih epoha, oko 27 ooo godina), Mesec Svaroga ( period od 2160 godina), Dan Svaroga (period od 72 godine) itd...

Takodje knjiga kaže (po Asovu) da je praotac Arij Osedenj primio zavet od Boga na planini sedava/Alatirska/Šat planina/Elbrus na Kavkazu.Po predskazanju Sloveni će odbaciti staru veru ( ratovati, savladati svet...ići zapregama bez konja kasnije, sile crpetiiz kamena....postaće sluge zlaznih moneta pa zbog toga će se predavati neprijatelju_ sadšnje vreme!!!, a potom se vratiti opet slovenskoj vedskoj veri...

U knizi A.Asova"Slovenski bogovi" citiraju se stihovi iz ove knjige, ali mislimdaje to sam Asov rekonstruisao i da nisu originalni ( na osnovu ruskih bilina)..Ima dosta citata, npr:

"Mi radi jesmo darove prinositi-
svake godine na Velesov dan!
Od žetelaca donećemo žito,
od pekara- kolač,
od nevesta- venčano
prinećemo darove zanatlijske.
Velese, primi naše darove! "

meni lično smeta da se u Iv v.pre nove ere i pre, kolač uzima od pekara...ITD...

A SLOVENSKE VEDE pripisuju Bugarinu, čini mi se da je živeo u 19.veku ..Dugo sam tražila po netu i nisam našla ništa o tome..Citate koristi Olga Luković Pjanović, Sreten Petrović i Miloš Milojević..(Veleslav objavio na forumu iz MMilojevićeve knjige deo..)
--------------
Велика грешка је што су људи сматрали старе Словене за необразоване дивљаке, док су они били далеко, далеко од тога. Колико сам схватио код наших предака постојала је разлика између тога како су религију схватали обични људи а како иницирани (свештеници).
Значи код Старих су постојала 3 свијета Јав(а), Нав(а) и Прав(а). Јава је представљала материјални свијет, све што нас окружује. Овај израз се очувао и до данас код нас. Нава је представљала свијет мртвих док је Права била Сварогов закон који је владао свуда. Сва 3 свијета су представљана са 3 прста (и ово су Хришћани преузели?).
Стари су гледали на Богове као на претке и нису им се молили већ им се обраћали као себи равним. Сматрало се кад човјек умре да се реинкарнира и да кад се заврши тај циклус реинкарнација (неколике реинкарнације), човјек се придружује Боговима. Постоје теорије да су се од словенске религије развиле многе друге многобожачке типа Германска/Нордијска (у ово не сумњам) и Грчка (?).
Такође је занимљива веза са Хинду религијом. У Велесовој Књизи пише да треба да се молимо Богињи Сунца, Сурији. Сурија је код Хиндуса Богиња сунца такође. Рај има неколико имена. Ириј, Нав, Сварга.. Сматра се да је Сварга пребивалиште Богова. Код Хиндуса је Сварга представљала подземни свијет гдје људи бораве прије него што се реинкарнирају...
------------------

О БЕЛОБОГУ И ЦРНОБОГУ

Белобог и Црнобог, или ма која друга имена које садржи ове идеје (Бјалибог, Чернобог итд.) су два велика словенска божанства. Они симболизују супротности, поларности. Белобог је лето, Црнобог је зима. Белобог је дан, Црнобог је ноћ. Белобог је север, Црнобог је југ. Укратко, они су две велике супротности кроз чију се непрестану борбу одржава Васељена. Богови, Сварог првенствено, гледају да Црнобог никад не превлада над Белобогом, али ни да Белобог не превлада над Црнобогом. Белбог и Црнобог живе за међусобно надметање. Кроз ту борбу, одржава се ред, материјални свет - Јав и духовни свет - Нав.

Белобогов престол је на Северном полу, кога држи Звезда Северњача. Црнобогов престол је, пак на Јужном полу. Они који прате Стазу Белобогову се зову Јасуни, а они који прате Стазу Црнобога су Дасуни.

Врло је битно приметити да Црнобог није Сатана! Они које прате Стазу Црнобога нису нужно зли сатанисти! Белобог није Опште Добро, Црнобог није Опште Зло. Као што је познато, Апсолутно Добро и Зло не постоје, јер што је зло за мене, теби добро може бити. Ако мачка ухвати и поједе миша, ко је ту зао а ко добар? Црнобог је једноставно оно што Белобог није, и обратно: Белобог је оно што Црнобог није. Да ли је туга твог непријатеља твоје добро?

Белобог је старац дуге беле браде у белој одежди са штапом. Он ходи дању преко земље и дарује светло и лепоту свету. Црнобог је страшни господар, муж Морене, одевен у црно.

У словенском свету има доста примера супротних географских појмова нпр. два супротна брда једно наспрам другог носе имена налик на Црно/Бело Брдо, Глава, Врх итд.

ето... чисто да кренем. Текст је ауторски, за постављање на друга места тражите допуштење на ПМ.
U principu gledajući na sve te neosporive sličnosti paganskih (arijskih) religija može se doći do zaključka da su različita plemena imala samo različita imena bogova, običaja itd. Pa pogledajte simbole (svastika npr) ima je svuda: kod Kineza, Japanaca, Indijaca, Grka, Rimljana, Kelta itd.. čak i u hrišćanstvu. To što su Indijci npr. slični evropskim narodima ne treba da se hvale da su naši "rođaci". Indo-evropska grupa naroda... Indijci su bili čamuge koje su živele po džunglama dok nisu došli Arijci, nametnuli hinduizam i jezik. To što oni sad imaju to je ostalo od Arijevaca.
Što se tiče svih tih veza sa hrišćanstvom, to sve opravdava homogenizaciju naše rase. Misionari su uvideli da bi varvari lakše primili novu veru blagim prilagođavanjem starih običaja. Otud npr Sveta Trojica (sveto trojstvo kod svih pagana, nebo-zemlja-voda, jav-prav-nav) i poistovećivanje starih bogova sa svecima (Sv.Ilija Gromovnik - Perun, Sv.Nikola - Triglav, Sv.Vido - Svetovid).
------------------
Dosad smo svi grešili misleći da je svastika/kolovrt simbol Sunca..Ona je simbol mnogo većeg pojma-nebesa....

Prema slovenima centar neba je Polarna zvezda oko koje se okrece zvezdano nebo, ili kako su ga oni nazivali Kolo Svaroga. Tu se nalazi put koji vodi ka božanskim svetovima.Upravo u ovoj tacki nalazi se vrh planine Alatir, u vedama poznata kao Meru planina. Na njenom vrhu nalazi se stablo jabuke sa zlatnim plodovima, a onaj ko uspe da ih okusi postaje vladar sveta. Oko ove jabuke krecu se sazvežda Mali i Veliki Medved.




-·- = Orbital of the present day Polarstars.(Severnjače ili Polarisa)
-· = Connectionlines of constellations that belong together.
Konstelacija danas:

> Odnosno kad sabereš i nacrtaš četiri glavna položaja u toku 24 časa zvezde severnjače,malih i Velikih kola-dobiješ znak kolovrta....

Slika sa ruskog sajta koju je Constantin pustio je takodje Kolo Svaroga ili krug Svaroga::..

Jedna godina Svaroga traje ceo precesioni krug, oko 27 000 godina i ustveri obuhvata pun krug svih zodijačkih epoha ( svaki znak traje 2000 godina- trenutno se završila era Riba i sa njom hrišćanstvo, a zakoračili smo u eru Vodolije - govoreći grčko/rimskim jezikom))..

Jedan mesec Svaroga traje traje oko 2160 godina i sadrži 30 dana Svaroga (svaki po 72 godine).
-----------------
Mnogo je to posla trenutno.Dobar vodič je knjiga "Srpski običajni kalendar"Mileta Nedeljkovića jer paralelno ima i starih i hristijanizovanih naziva., i opisa običaja......NPR. meseci su LEDENI (januar),VODENI,PROLEĆNI,LISNI,CVETNI,SENOKOSNI,ŽI TNI,Voćni,VINSKI,KIŠNI,MAGLENI iSNEŽNI (decembar)..

Još neko se interesovao za kalendar i mesece,pa postujem malo širi tekst o slovenskim i kasnijim nazivima:

Српска народна година делила се на два полугођа: ђурђевско - од Ђурђевдана до Митровдана и митровско - од Митровдана до Ђурђевдана, свако са својим привредним и духовним активностима. Осим тога година се делила на четири годишња доба: пролеће, лето, јесен и зиму. Основна мерна јединица је дан, где је седам дана чинило седмицу односно недељу. Недеља као збир од седам дана је представљала специфичну и непоновљиву целину, где је свака имала свој посебан назив. Распоред недеља у години је тачно одређен, тако да је човек у сваком тренуткузнао колико јенедеља и дана протекло од претходног и колико имадо наредног празника (Недељковић М. 1990; Босић М. 1996.).

Година се делила на дванаест месеци, чији српско - словенски називи одсликавају поједине народне обичаје и веровања, космичке појаве или сам живот биљног и животињског света, који је нераскидиво повезан са годишњим временским појавама. Народни називи месеци указују на веома старо познавање овакве поделе године.

Први месец је код Словена и Срба познат под називом сечањили коложег. Назив сечањ одсликава време које је најбоље за сечу шуме, односно време када вегетација мирује. Име коложег је сложеница од речи коло - Сунце и жег, жега, ватра, топлота. Његов назив одсликава стање у васиони, када Сунце, после зимског солстиција почиње јаче да греје - жеже. Садашња народна етимологија да је у то време зима толико јака да се и кола морају жећи - палити је доста наивно. Забележени народни обичаји у Срба, да се у време Божића подизани запаљени колски точкови обмотани сламом, недвосмислено указују на култну радњу која је била посвећена рађању новог Сунца, кога је и симболисала. Неопходно је анализирати и јулијански назив за овај месец - јануар, који је добио назив по староиталском богу Јаnusu, богу године и времена, који је замишљан и приказиван са два лица (Цермановић - Кузмановић А.- Срејовић Д. 1992). Али исто тако, у српској народној религији имамо Баба Јану - Баба Јању, која је старосрпска богиња прародитељка. Изрека - пословица ''Није ти мајка Јања'' говори се ономе ко себи даје исувише много права. Јања је и легендарна вила, мајка Милоша Обилића. Она га је у планини зачела са змајем (Српски митолошки речник, с.в. Милош Обилић). У народној епској поезији Јана или Јања је личност која се јавља као вила, сестра, посестрима или крчмарица, која редовно помаже главном јунаку да се спаси и преброди тешкоће. У топографској грађи Балкана велики број места има назив изведен из њеног имена: Јања, Јањево, Јањина итд. Јана је и данас често женско име код Срба, често укомпоновано у двосложне именице: Мирјана, Милијана, Јулијана, Тијана, Девојана, Стојана итд.
Други месец у старосрпском и старословенском календару је вељача или љути. Ови називи одсликавају време када је зима велика и љута. Јулијански назив фебруар потиче од имена римског празника чишћења и помирења - februa(Djordjevic J.1886).
Трећи месец је ожујак, сухи, лашак, дерикожа. Сви народни називи одсликавају стање у природи у ово доба године, када ојужује, када је време суво и без падавина, када дувају благи и топли ветрови. Истовремено је ово време највеће смртности људи и животиња, када се "кожа дере на шиљак''. Јулијански назив за овај месец је март, који је назван по Марсу, богу рата и праоцу Римљана, сину Јупитера и Јуноне и оцу Ромула и Рема (Цермановић - Кузмановић А.- Срејовић 1992, с. в. Марс). У српском народном календару постоји назив за овај месец - Баба Марта. По легенди Баба Марта је пркосећи зими истерала своје козлиће (јариће) у планину и заједно са њима се смрзла (Српски митолошки речник). То представља искристалисану народну свест о веома превртљивом и променљивом времену у ово доба године. Очигледно је да је Баба Марта дијаметрално супротно божанство римском богу Марсу. Вук је забележио једну обредну песму која се певала у Србији за Ивањдан, празник највеће сунчеве снаге - летњег солстиција:
"Ој, у гори огањ гори, / Око њега коло игра, / Девет браће с Мартом сестром. / На Марти је једна парта, / Окићена ружицама, / Позлаћена звездицама. / Пуче парта, оде Марта." (Караџић В.I,)
Ова кратка песма је веома сложена по свом садржају. Прва два стиха приказују саму обредну игру - коло око ватре. - Та обредна игра је несумњиво посвећена Сунцу. У следећем стиху дати су играчи у колу: девет браће с Мартом сестром, што представља десет месеци у години, од којих је девет замишљано у мушком а један у женском облику. Следећа три стиха описују Мартин појас - парту. Задњи стих симболише крај променљивог времена које представља Марта и наговештавање топлијих сунчаних дана.
Четврти месец је травањ, брзосок. Његови народни називи означавају стање вегетације у ово доба године. Јулијански назив април има основу у латинској речи apricatio - сунчање (Ђорђевић Ј. 1886, s.v. apricatio), чиме је означен почетак сунчаног периода у години. Назив април - сунчан, потпуно одговара опису у претходно наведеној песми, где одласком Марте наступа топло време када "у гори огањ гори''.
Пети месец је свибањ, цветањ, чији називи такође осликавају стање вегетације. Јулијански назив мај, доведен је у везу са староиталском богињом Мајом, кћерком Атланта и Плејоне и мајком Меркуровом (Цермановић - Кузмановић А. - Срејовић Д.1992, с. в. Маја). У српском народу Маја означава стару мајку, прародитељку, и до скора су сви укућани најстарију жену у породици ословљавали са Маја.
Шести месец има словенске називе липањ и черешњар, који такође одсликавају стање вегетације, односно време цветања липа и сазревања трешања. Јулијански латински назив јуни је добио име по богињи Јунони, Јупитеровој жени (Цермановић - Кузмановнћ А. - Срејовић Д. 1992. с. в. Јунона). Ово име заслужује да га посебно анализирамо. У латинском језику junior је компаратив од придева juvens - млад. У свим словенским језицима јуност значи младост, јуноша - младић. Скоро су потпуно идентичне латинске речи junix и junicis и српске јунац и јуница, којима је означено младо и полно зрело говече. Ту је и српска реч јунак - млад, снажан, неустрашив и непобедив човек. Јун је месец летње дугодневице, односно летњег солстиција. Најважнији српски празник посвећен Сунцу у ово доба године је Ивањдан. Тог дана Срби плету венце кружног, коластог облика, са приказаним зрацима који симболишу Сунце. Венци се плету од ивањског цвећа (Galium verum), које је жуте боје, боје Сунца и њима се ките куће. По народном веровању Сунце овај дан три пута заигра на небу. Уочи Ивањдана пале се ватре, кресови, лиле, олалије, чија је улога у култу Сунца несумњива (Српски митолошки речник, с. в. Ивањдан; Недељковић М. 1990, с. в. Ивањдан). Хришћанство је народни празник Ивањдан посветило Светом Јовану Крститељу, који је због компромиса са српском народном религијом добио епитет Биљобер. Очигледно је да је сугласничка основа за обе речи иста: ЈВН = IVN. Пошто се и у латинском и у словенским језицима слово I - И може читати и као И и као Ј, а слово V - В као В и као У, сугласничку основу IVN је могуће читати као Јован, Иван и Јун. На основу тога месец јун је месец јаког и непобедивог Сунца, отелотвореног у лику Ивана или Јована. У српској народиој епици Јован је често главна личност, која представља антропоморфизирано Сунце, што ће касније анализе показати.
Седми месец у години је српањ, жетвар и његово име означава време жетве и употребе српа. Жетва, поред сетве, представља најважнији посао у години. Јулијански латински назив овог месеца је јули, што је име једног римског племена и самог Јулија Цезара који је извршио реформу календара. Јулије и Јулија су честа лична имена Римљана. Ово име срећемо и код Срба где имамо женска имена Јулка, Јулијана, Јула и врло ретко као мушко име Јуло. Важно је напомеиути да у руском језику реч јул значи чигра, несташан, живахан. Јули је у народу познат и као илињски месец. По народном веровању Илиндан је задњи дан лета. Иако су у то време највеће, илињске врућине, наш народ каже: ''Од светог Илије Сунце све милије" и " Свети Илија, ватра све милија". Свети Илија је огњевити светац. У песми "Свеци благо дијеле" он добија "муње и громове". Он је замишљан како се небом вози у огњевитим колима, која када иду преко неба, онда грми. Са именом Илија могуће је довести у везу обичај паљења лила, олалија. Лила је старосрпска реч која и данас означава љубичасту, виолет боју, која у спектру боја представља највишу тачку усијања. Потпуно исту основу има и име биљке љиљан (Lilium), чији је цвет један од симбола Сунца. Лична имена Љиља и Лила су честа у српском именослову. Фонетска сличност између имена Илија - (Л)илија - Лила - Љиља је евидентна. Овоме треба додати и чест припев у краљичким песмама "..Љељо, Љељо'''. Краљичке песме су певане у време пролећа и лета. У песми ''Код краљеве куће" јасно се види њихов соларни карактер:
Краљу, светли краљу, љељо, / ... / Краљица му служи, љељо, / Из златна кондира, љељо."
Још је занимљивија краљичка песма коју је забележио М. Ђ. Милићевић:
"Љељо, љељо, мала момо, клела се девојка, / Љељо, љељо, мала момо, сунцу на истоку, / Љељо, љељо, мала момо, дрену на корену."
Соларни карактер песме је сасвим очигледан у самом обраћању Сунцу, као и месту обраћања - корену дрена. Дрен са својим жутим цветовима и чињеницом да први цвета у пролеће, је праисконски симбол Сунца. Припев краљичких песама " Љељо, љељо" може се довести у везу са именицом љељо, љељак, лешник, леска. Да је и ово дрво у вези са култом Сунца говоре следећи подаци. Лесково дрво служи за вађење живе ватре, чиме је оно у директној вези са Сунцем као небеском живом ватром. У народном веровању да ''Ако грми на светог Илију" лешници ће бити црвљиви, евидентна је директна веза између овог дрвета и Илиндана. На основу свега могуће је извући фонетски и суштински паралелизам: Јули - Ијули - Илија - (Л)илија - Лила - Љиља - Љељо.
Осми месец у години је гумник, коловоз. Први назив означава време када је жито на гумну. Садашња народна етимологија да је коловоз назван по томе што се тада највише возе кола је доста наивна, мада је у неким елементима блиска суштини. Именица коловоз је сложеница састављена од две речи: коло и воз, али у значењу коло - сунчево коло - Сунце и воз - возити - ићи, одлазити. Астрономски коловоз означава време када Сунце после летњег солистиција одлази - одвози се. Због тога се овај месец у народном календару и назива први јесењи месец. Јулијански латински назив за овај месец је август, што значи свети, освећен, частан, узвишен, величанствен, што представља глаголски придев од глагола augeo = увећати, повисити, узвисити. Октавијан је први у Римском царству увео титулу августа, коју срећемо код свих римских царева за време принципата.
Девети месец је рујан, гроздобер или михољски месец. Назив гроздобер означава време бербе грожђа. Рујан је назван по рују, што је старосрпски назив за црвен - рујно вино, рујна зора. Овоме треба додати и бројну топографску грађу са основом на Руј, Рујно, Рујиште, Рујевацитд. На острву Рујан (Rigen) налазило се старословенско светилиште посвећено богу Рујевиту (Кулишић, Ш, 1979.). Бројни топоними на руј, назив месеца рујан, име биљке руј и придев рујан - црвен, указују да је ово божанство поштовано и од Срба на Балкану. То потврђују и велике народне светковине - вашари, сабори, који се у ово доба године празнују на брдима која носе назив Руј, и које су везане за читаве области.
Десети месец је листопад или митровски месец. Назив листопад означава време опадања лишћа. Митровски месец је назван по великом празнику Митровдану, који је посвећен Светом Димитрију Солунском, који је убијен за време цара Максимијана крајем III века после Христа. Митровдан је и велики старосрпски народни празник. Година се делила на два полугођа: ђурђевско и митровско.
Једанаести месец у српској народној години је студен или груден, чије име означава време студени и хладноће и време снега - грудвања. Чест је и назив мратињи месец. Хришћанство је народни празник Мратинце изједначило са Светим Мартином Милостивим, који је био епископ у Туру. Да је Мратиндан -Мратинци важан народни и годишњи празник говори и изрека:
"Свети Мрата, снег за врата'' којом је означен почетак зимског, хладног и снежног периода у години. Неопходно је напоменути да крај овог периода означава Баба Марта, где је очигледан паралелизам Марта - Мрата. Мрату и Марту срећемо и у топономастици Балкана: Мартин Брод, Мратиње итд.
Дванаести месец је просинац или коледар. Етимологија да је назив просинац добио име по томе што је то месец просидбе девојака или прошње девојака је контрадикторна са чињеницом да је ово време божићног поста, када нема никаквих светковина и када се без преке потребе не излази из куће. Основу овог имена морамо тражити у речи прасе, руски парасјонак и глаголу прасити се, руски парасјац, јер је ово време природно време прашења крмача, још увек сачувано код дивље свиње. Да је прасе и прашење основа имена овог месеца говори и податак да се на крају овог месеца коље - жртвује прасе као жртва Божићу, односно новом Сунцу. У прилог оваквом тврђењу говори и податак да је овај месец на порталу Трогирске катедрале илустрован управо оваквом сценом (Васић М. М. 1922, 252). Прасе - печеница се пече на ватри и не припрема се ни на какав други начин (кување, пржење, сушење), нити се за божићну печеницу може узети одрасла свиња. Сам ритуал печења печенице представља ритуално акумулирање топлотне енергије ватре са огњишта на ком гори бадњак, као земаљског Сунца, коју ће учесници обреда појести и тако примити у себе. Назив коледар смо већ анализирали и утврдили да он представља сложеницу од речи коло и дар и означава време када коло - сунчано коло - Сунце, дарује нов животни циклус, односно нову годину.
Када упоредимо све српско - словенске и латинско - јулијанске називе месеци можемо запазити да је Јулије Цезар "реформом" календара месец Јанин (Јањин) полатинчио у јануар (Јанусов); Мартин (Баба Марта) у март (Марсов); Мајин у мај; Јуношин - Јунакову јун (Јунонин); Лилијев или Јулов у јул. Месеце рујни - црвен - светао је буквално превео иа латински avgustus - светли; ожујак - ојужак у aprilius - сунчан. Не могавши да за четири месеца нађе одговарајуће замене он их је "крстио" редним бројевима: септембар, октобар, новембар и децембар. Да бисмо дошли до податка зашто су задња четири месеца контрадикторна са њиховим стварним редним бројем, где имамо да се девети месец зове седми; десети осми; једанаести девети и дванаести десети, морамо анализирати систем и број месеци код Срба који су и створили календар. У народној поезији која описује годину и месеце више пута се помиње број од десет месеци. Тако у цитираној песми о Марти каже се да око огња игра коло које чине ''девет браћа с Мартом сестром''. Трагове исте поделе имамо и у песми "Браћа и сестра". Сестра са деветоро браће представља десет месеци у години. Овоме треба придодати и старосрпски мит о девет Југовића, чија је календарска суштина и функција стварањем косовског мита и легенде заборављена. Да је то био стари српски соларни и календарски мит говори и само име Југовићи, што значи са југа, јужни, осунчани, топли.
Деветоро браће са сестром представљају десет месеци, где сестра означава месец март, а девет браће наредних девет месеци. Тако се долази до зимског, божићног солистиција. У српском народном календарском предању прва два месеца су отелотворена у лику мајке - мајке Јање, мајке Југовића, Јованове мајке, Јеличине мајке и у лику оца - стари Југ-Богдан, деда Сечко итд. Постојање ликова оца и мајке, поред ликова сестре и деветоро браће се подразумева. На тај начин српску народну годину је чинило дванаест месеци које су персонификовали: мајка, отац, девет синова и једна кћи.

За сваки месец Срби су имали по више назива који су одражавали стање у васиони, односно положај Сунца, стање вегетације, време појединих сељачких послова или су били посвећени одређеним божанствима везаним за Сунчев циклус. Садашњи латински називи представљају искривљену интерпретацију старог српског календара. Латински називи су дати без икаквог правила и реда, срећемо разна божанства, полубожанства, атрибуције и редне бројеве, који нису ни у каквој вези. На пример у именима месеци имамо бога рата Марса, а немамо бога Сунца, нити врховног бога Јупитера. У исто време имамо име његове жене Јуноне. Календар је увек представљао и представља чврст и повезан систем, какав српски народни календар у суштини и јесте.

Dragan Jacanović
--------------
Originally Posted by delfinella View Post
Jedna godina Svaroga traje ceo precesioni krug, oko 27 000 godina i ustveri obuhvata pun krug svih zodijačkih epoha ( svaki znak traje 2000 godina- trenutno se završila era Riba i sa njom hrišćanstvo, a zakoračili smo u eru Vodolije - govoreći grčko/rimskim jezikom))..

Jedan mesec Svaroga traje traje oko 2160 godina i sadrži 30 dana Svaroga (svaki po 72 godine).
A taj procesioni krug je vreme koje je potrebno da severni nebeski pol ponovo dodje u Severnjacu.
Quote:
Polaris u proslosti Osoben polozaj na nebu Severnjaca ima samo privremeno. Zbog precesije nebeski polovi ne miruju vec prava kruznice po nebu. Zbog toga je i alfa U Mi samo privremeno nasa polarna zvezda.
U vreme izgradnje Velike piramide u Gizi polarna zvezda je bila Tuban (a Draconis) o cemu postoji i zapis iz 2849. godine pre nase ere. Tuban je od severnog nebeskog pola tada bila udaljena oko 2° i mora da je imala jaci sjaj nego danas (4m) jer inace ne bi bila dovoljno uocljiva za orijentaciju, za cega se inace koristila pri zidanju piramida.
A tri hiljade godina kasnije Odisej se, kako prica Homer, vec upravljao po drugoj zvedi. To je bila zvezda Kohab (b U Mi), tada oko 7° daleko od nebeskog pola. U isto vreme nasa Severnjaca od iste tacke na nebu bila je udaljena oko 15°.
Ulogu polarne zvezde Severnjaca dobija u XV veku posto se tada priblizila nebeskom polu na 4°. Istina, za odredjivanje geografske sirine mesta koristila se i ranije. O tome postoji jedan zapis koji potice od Marka Pola (1254-1324). Kao navigcionu zvezdu Severnjacu koriste zatim i portugalski moreplovci, a koristio ju je i Kolumbo prilikom svojih cuvenih putovanja ka Novom svetu
http://www.astronomija.co.yu/dubokis...is/Polaris.htm


Quote:
Danas se severni nebeski pol nalazi na 27' od Severnjace i nastavice da joj se priblizava do oko 2100. godine nakon cega ce poceti da se udaljava od nje. Za 12000 godina pol ce stici u blizinu zvezde Vega (na oko 4°).

Centar kruznice koji ispisuje severni nebeski pol nalazi se u sazvezdju Draco u tacki RA=18:00.0, Dec=66.5°.

http://www.astronomija.co.yu/dubokis...is/Polaris.htm



U vreme zidanja piramida zvezda Tuban (ko je igrao Final fantasy X? )je bila severni nebeski pol.


Sto se tice tog dnevnog kretanja koje je predstavljeno na svastici
na ovom linu ima animacija 360K
--------------------------------
JEVANĐELJE PO OLGI
Раноиндијска цивилизација Сарасвати (Saraswati), археолошки налази и раноиндијски аријевски еп Ргведa

Опис

Најновија археолошка открића у северној Индији и Пакистану од стране индијских и америчких ахеолога, довела су до значајне промене у ставу везаном за прве цивилизације долине Инда. Раније се стајало на становишту да су најстарије индијске цивилизације, тзв. цивилизације Harappa и Mohenjo-Daro, настале око 2500. пре Христа биле дравидске, а да је прва аријевска (тј. индоевропска) индијска цивилизација настала неких 1000 година касније, најездом аријеваца са севера.

Поменута нова открића утврдила су постојање индоевропске цивилизације долине река Инд и Сарасвати, највише захваљујући томе што је дешифровано писмо које је коришћено од око 3500. до око 2500. године пре Христа. У колико би званична (тзв. светска) историографија коначно прихватила та открића (истраживања су још у току), раноиндијска тзв. Цивилизација Сарасвати би постала најстарија позната индоевропска цивилизација. То откриће би довело у питање и порекло цивилизација Харапа (Harappa) и Мохенџо-Даро (Mohenjo-Daro), које поседују још увек недешифровано писмо.

Име Цивилизација Сарасвати је заправо историографски назив. По изведеној приближној конструкцији најстаријем из раноиндијског епа Ргведа (за који се раније сматрало да је настао око 1500. пре Христа, док се данас сматра да је настао барем 3000. године пре Христа), Сарасвати је заправо име једне велике реке, која је текла на простору данашње пустиње Тар на граници Индије и Пакистана, и уливала се у Индијски Океан.

Ргведа посматра Сарасвати као божанство воде, односно то би била "област богата водама". Услед неразјашњених географских феномена, река Сарасвати је релативно нагло пресушила (или променила ток), а један њен огранак је постао данас много познатија река Хиндус (Инд), по коме је Индија касније и добила име. Сарасвати се у Ргведи помиње на више места (RV 10.75; RV 2.41.16; RV 7.95.2 итд.).

Српска алтернативна историографија повезује сам назив Сарасвати са српским националним именом, највише се при том позивајући на сличност гласова "Б" и "В" (који се иначе мешају у многим индоевропским језицима).

У делу Ргведе, у њеној осмој химни (RV 8.32.2), помињу се особна имена SRbinda и KusuRbinda, између других бројних особних имена. Сакскритолози (Ргведа је остала сачувана на сад већ другом по старости раноиндијском писму Санскриту) су међутим овај налаз сматрали значајним, и убрзо се појавило мишљење да назив SRbinda представља заправо титулу а не лично име, и да се ради о титули владара народа Срба.

Потребно је ипак истаћи да други део санскритолога (углавном они савремени) повезују име SRbinda са називом демонског бића. Остаје отворено питање која варијанта више одговара истини.

Извод из Ргведа, химна 8.32.2 (латинична транскрипција):

Yah sRbindam anarsanim piprum dasam ahisuvam

Попут свих осталих светих текстова, код Ргведе се преплиће религиозни, историјски и традиционални сегмент. Врло често се тешко проналази разлика међу њима, јер текстови настали пре више миленијума, а које и данас припадници вере Хинду сматрају светим, су се сигурно временом мењали, допуњавали и прилагођавали. На крају треба да се узме у обзир чињеница да се у случају цивилизације Сарасвати ради о новим открићима, која по правилу, а често и са разлогом изазивају подозрење и неповерење. Сигурно ће још морати доста да се истражи и донесу још подробније информације, како би домаћа и светска историографија прихватила овако једно значајно откриће као готову чињеницу.



На крају треба рећи да што се тиче могућег раноиндијског порекла Срба, Ргведа представља за сад једини извор који директно потиче из овог периода. Српска алтернативна историографија међутим поред овог извора, користи многобројне теорије и налазе помоћних историјских наука, као и теорије везане за изворе настале у каснијем периоду.

На пример, једна од таквих теорија налази корелацију у називима Инди-Венди-Венети-Анти-Словени-Срби, при чему се за прва два појма користи стварна именска сличност, за унутрашња четири парцијално тумачење фрагмената појединих античких, средњевековних и нововековних извора, а за задња два корелација која ће посебно бити обрађена.[8] Поред поменуте, постоји у српској алтернативној историографији још известан број теорија, али оне као и ова, морају бити тема посебне студије.

Око 20. пре Христа Грчки географ и историчар Страбон (Στράβων, Strabo) завршава дело Γεωγραφικά, у којем помиње да се у Ликији (северном делу Месопотамије) налазило језеро које се некад звало Сирбис. Будући да се овај извор поклапа са каснијим могућим поменом Срба код Стефана Византијског, овде поменути топоним може да се уброји у групу релевантних топонима.

Извод из Στράβων, Γεωγραφικά, 6:

Ό Ξανθος ποταμοζ ον Σιρβην εκαλουν οι προτερον
-----------------------------------------------------------------
Моје напомене:


Сарасвати, богиња знања код Индуса , чести су и прикази ње у белој одећи поред реке, обавезно са инструментом у рукама, понекад праћена животињама..Кореспондира са Макошч у руској митолигији (Ма-мајка, Кошч-судбина), Мокош код Срба или Земља,Баба, прародитељка..

1.Рг(веда) се преводи и као Реч(веда) ( Б-Божиновић: Речник сродних речи санскрт/српски)
2.Сарасвати је мистична река- на троушћу ( она и још две) сваких 12 година (по Јупитеровом циклусу) Индуси се утапају намерно, због веровања да ће река спрати грехове овог живота, а тај космички тренутак им дати вечни живот- одн. боравак уз Бога, а не још једна или више реинкарнација
3. Олга цитира Србинду као владара и уједно први помен имена народа записаног пре 5000 година ...
25.06.10---------------------------
alkan
Balkan
Začarana zemlja je s tri strane okružena morem.

Putevi vode kroz uske klance, potom šumama bora ili hrasta, divljim i gustim kao Hercinska. Narodi su bezbrojni, jezici i narečja nerazumljivi, imena nemoguća za pamćenje. Mnogo pre Vizantije, ovde su se pojavili rimski stegovi; jednog dana narodi su pokoreni, osvajanja dovršena, ali nikad u potpunosti i za stalno. Singidunum je pripao vučici, kada su, posle iscrpljujućeg rata punog preokreta, dugog jedan i po vek, keltski Skordisci položili oružje pred legijama. Beše to otprilike u doba kad je razapet Hrist.
Sve to nije promenilo stvari u njihovoj suštini. Šta su pastiri u svojim skromnim kolibama, sa svojim stadima, raštrkanim po sirotinjskim pašnjacima, marili za moćni Senat i rimsko pravo? Da li su uopšte ispravno razumeli činjenicu da su od sada pripadali imperiji, najsilnijoj na svetu i da je cezar u Rimu postao bog?
Aleksandar Makedonski, kao i junaci Homerove Ilijade, Ahilej ili Agamemnon, Ajant Mali i Ajant Veliki ili Spartanac Menelaj, behu, naravno, Balkanci.
Od Sparte do Miloša Obilića i Karađorđa, od Termopila do Kosova polja ili Bune na dahije – od bitke do bitke – život se na Balkanu ne menja ni za jotu. Civilizacije su ovde samo uzgredan proizvod; junaci i njihove čete a ne armije promenjivih imperija su njegova istinska vojna sila i njegova čast. Tako se ovde živelo od pamtiveka, uspomene su hajduke nadživele u pesmama, što se pevaju uz gusle.
Isti agon, kaže Gezeman, pokreće stare homerovske i srpske junake, ove potonje sve do duboko u XIX vek.


Jedan engleski putopisac beleži kako su se u Šumadiji čitava sela pred turskim odredima povlačila u šume i u planine, sa celokupnom svojom imovinom koja se sastojala samo od stoke i onog što se moglo poneti u rukama. Uporišta Osmanlija behu u gradovima, a tako vladahu i Mlečani u primorju i zaleđu. Drugde na Balkanu život se nastavljao sa svojim herojskim zapletima i u homerskim dimenzijama. Bune koje su dizali hajduci i harambaše, poput Stojana Jankovića i Georgija Crnog Petrovića, su pozne Ilijade, sa dvobojima i opsadama gradova, tim čudnije što se odvijaju u sasvim različito, istorijsko doba. Ključ za tu povest je agon.
Nekog Francuza ozlojedila je, možda s pravom, uobraženost Crnogoraca, i on reče da, kada bi se Crnogorcima „oduzelo sve ono što drugi narodi za njihove potrebe proizvode, ostali bi i bez kape, u samoj košulji i opancima, sa guslama u ruci“, te da „niko od prostih Francuza nema toliko nerazložnog narodnog ponosa koliko ga ima jedan njihov kozar“.
Ali Gezeman primećuje da taj crnogorski kozar „nije nipošto čovek iz naroda po evropskom shvatanju. Njegov ponos nije nikako bez razloga, jer on je ispunio zakon života, on je, kao one ličnosti iz Kiplingovog romana, obrao plod svoga života: čast koju donosi ispunjeni agon“.


Tamo gde prestaju gore, prestaje Balkan. Počinje drugi svet, u kome je važnije izgledati nego biti. Nije isključeno da je Balkanu vreme kao krv isteklo u nepovrat.
Oni koji ga nisu razumeli, imali su pravo da ga se stide, kao nedostojni sinovi svojeglavog oca.
O njemu su stranci pisali studije, pune podsmeha i poruge.
Retki su oni koji su mu odali poštu. Sve je manje danas onih koji ga vole i koji mu praštaju, i kojima je poznata tajna njegove svireposti.
Stihovi koje je zapisao Branimir Štulić stižu od nas kao pozni odjek iz velike davnine:
„Bijes je tvoja pjesma, Ahilejev inat besmrtan i strašan, Loše uspomene Ahajcima nanose, Krasnim junacima podzemlje ogadi, A smrt i pustoš darivajući skupa, Ne da se goste ptice i psine eh, već da božja volja bude ispunjena“.
Ko to može razumeti?


Dnevna zapovest

Dnevna zapovest trećeg dana boja bila je kratka.
Naspram njih stajala je premoćna, milionska vojska.
„Doručak ovde, večera u Hadu“, rekao je kralj Leonida, videvši da su izgubljeni, opkoljeni sred klanca.
Niko među tri stotine vitezova nije se pobunio ni zavapio nad svojom sudbinom – dnevnu zapovest primili su ćutke, naizgled ravnodušni.
Uzeše mačeve u ruke.
Svoja tela izložiše suncu, i sečivu.
Smrt beše neopoziva.
Izbegoše joj samo dvojica. Oni koje je Leonida u smiraj tog dana poslao da se vrate u Spartu, sa lošom vešću.
Tamo ih je čekala sramota.


Đe pogubih od sebe boljega

Pre nego što konj stade da mu posrće, pre nego što isteče tri stotine godina, i pre nego što se nadneo nad vodu bunara i u njoj ugledao svoje lice, pa Šarcu odsekao glavu, pa prebio sablju na četvoro i slomio svoje koplje, a perni buzdovan hitnuo u debelo i sinje more,
Kraljević Marko, kaže pesma, nameri se na Musu Kesedžiju, koga, posle teške borbe, ubi na prevaru kad drugačije nije mogao, rasporivši ga nožem sve do bijelog grla,
Te vide u Muse tri srca junačka, troja rebra jedna po drugijem; i kako mu se jedno srce umorilo, drugo se jako razigralo, a na trećem ugleda ljutu guju kako spava.
Kad se zmija probudila a mrtav Musa poče po ledini da skače, Marko Kraljević gorko zaplače:
„Jao mene do Boga miloga! Đe pogubih od sebe boljega!“
Ko može razumeti žal junaka? Svet je otada postao gori a ne bolji, i ko će se danas, u času kad pobeđuje, setiti da zagleda u srce pobeđenog?
Ko danas traži boljeg od sebe, i ko se pita da li ga je pobedio veštinom ili vrlinom?
------------->>>>>>>>>
ВЕЛИКИ ОБРЕД ОЧИШЋЕЊА
У РОДНОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ВЕРИ

Веда Родне Православне Вере говори о томе да је човек појава Бога у Јаву. У Великом Роду је све повезано - Белобог и Црнобог, а у духовном свету егзистирају Светле и Тамне Силе. Када човек не живи по Праву, или својевољно или несвојевољно чини зло, он привлачи к себи зле силе. Оне обузимају Душу и хране тамну страну људског. Тада Свет Рода Свевишњег мање долази ка човеку. Око Душе се ствара Тама, животне силе слабе, он почиње да се разбољева, ствари не иду како треба, и Судбина му окреће своју тамну страну. Када огњеник не може себи сам помоћи, или када је од свога Рода сумњама одвојен - неопходно је урадити Обред Очишћења.

Обред Очишћења је обавезни део духовног развоја и самоусавршавања огњеника. Обављају га Ведуни и Врачи Родовог Огњишта. У својој основи, Обред Очишћења означава потпуно умирање старе суштине човека и припрему за рађање нове. Очишћење је прва етапа посвећења, које је сваки човек обавезан да прође. За време Очишћења човек оставља своју стару суштину, и припрема се за прелазак на виши степен развоја, што се завршава обредом Освешћења (Посвећења).

Обред Очишћења је пожељно изводити у падајућим месецима, увече. У хитним случајевима, може се извести без обзира на звезде, дане и време.

За обављање обреда Очишћења, Ведун или Врач мора да има: обредну одежду, рог за пиће, обредни Алатир као подлогу.

Човек (саплеменик) на коме се обавља Очишћење мора да има: стару кошуљу која ће бити спаљена; нову, необлачену, кошуљу извезену руком родне особе или купљену (у пре подневним часовима, од стране особе супротног пола, без ценкања); хлеб, млеко, мед и семена мака. Пре извођења обреда саплеменик сам припрема огњиште, сам сакупља дрва и ложи ватру. Важно је да јасно разуме оно што ће се догодити, да ће се Србин ослободити својих потешкоћа, болести и мана и вратити у Веру-Веду предака, а да ће му Врач (Ведун) помоћи у томе.

1. Врач узима мак и посипа га у смеру казаљке на сату, стварајући Коло Алатира, свето место обреда Очишћења. Затим три пута изговара:

Зовем Силу Рода Свевишњег
Родне Богове себи у помоћ, у добру помоћ,
Дођите Свети Преци, заштитите душе од сваке нечисти,
Као што се Сунце рађа- ноћ одлази, тако лоше, зло
Нас не види и не чује, на страну одлази!

2. Разгртајући ватру Врач (Ведун) изговара славословље:

Славим Огњебога Семаргла
Што гризе дрво и сламу
И огњиште развејава
Јутром, преко дана и увече.
И томе смо захвални за стварање
Хлеба и пића, који су једино,
Што чувам у пепелу.
А огањ распирујем,
Да гори!
(ВК.д.31)

3. Узевши у руку рог са млеком, и у њему раствореним медом, Врач (Ведун) изговара славословље Велесу:

Ноћу Велес иде по Сварги
По млеку небеском, иде своме двору.
А у Зору се враћа ка вратима.
Ту Га ми чекамо, да почнемо славље
И опевамо Велеса од века до века.
И опевамо његов храм
Што бљешти многим ватрама
И пунимо све пречисте жртвенике.
Јер је Велес научио наше прадедове
Да земљу ору, да семе сеју,
И жању снопље родно
На обрађеним пољима,
И да централно сложе снопље у пласт,
И да Му се заветују, Као Оцу Божијем.

Славимо Велесово име, као цара Света Нава, Мудрости и Веда, света одакле дођоше нове (нави) суштине. Славимо Велеса, јер је човек изашао из Нава (саплеменик, дошао од Родовог Огњишта) силан и моћан, да би се остварила силна личност у свету Јава.

4. Врач просипа млеко и мед по кругу око огњишта, а две трећине просипа у огањ. При томе, Врач (Ведун) изговара:

Богови примите!
Жртва лети у Сваргу!

5. Врач пита саплеменика:

Знаш ли, видиш ли своје Претке?
(саплеменик) Видим!
Знаш ли, видиш ли да је Православна Вера, благо руског Рода, заштитник наших живота?
(саплеменик) Видим!
Знаш ли, видиш ли да се враћаш Свету рода Свевишњег и Родовом Огњишту?
(саплеменик) Видим!

6. Ако је неопходно, спроводи се Смиривање Душе.

Саплеменик често прича о нечему што га мучи, о некој неправди коју је учинио. Врач му објашњава које законе Права је нарушио, и помаже му да схвати разлоге несрећа и потешкоћа, да ће се добрим делима кармички ослободити, и осигурати да му се исте ствари не понављају у будућности.

Повратком ка Роду, саплеменику се објашњава суштина Пута Вере и Веда Православних.

7. Саплеменик скида стару кошуљу и бацајући је у огањ, изговара:

Док одећа пламти, нека изгори и оде у небиће све зло и све лоше! Роде мој Предивни, прими сина (ћерку) свога (своју)!

8. Врач млеком са медом кваси саплеменику родник (маков чаура), чело, уста, оба рамена, јарло, стомак, стопала (број девет, свети број Рода Свевишњег). Родник, да би туда ушао Свет Рода Свевишњег, чело, да би му ум био светао и јасан, уста, да би саплеменик говорио Истину и да му се не разликују речи од дела. Рамена, да би му руке биле руке Оца Сварога у Јаву ( "Као своја дела створих вас од прстију својих. И нека буде изречено да сте ви - синови Творца, и да се понашате као синови Творца. ВК д.25. "); јарло, за Очишћење и отварање срца Роду својему, и прихватање Ведске Вере Родних Предака. Стомак, да живи у задовољству и равнотежи са телесним светом, и добије оно што му треба; стопала, да не буде лењ да упозна Веду и Родну Веру, и да иде драгој Слави ка Истини и Добру.

9. Врач, са ватреном палицом, нацрта Перуницу са саплеменикове четири стране, крећући се у смеру казаљке на сату. При томе изговара:

Силом Богова и Родних Предако - очишћујем!

10. Саплеменик иде у реку или под водопад, да обнови тело и дух свој Силом Мајке Дане. Када изађе из воде, прескаче огањ три пута.

11. Врач очишћује и освешћује нову кошуљу над Светим Огњем и три пута изговара:

Зовем оца Перуна за заштиту светла душе,
Зовем оца Велеса за мудрост чисте душе,
Мајко Ладо заштити, истина Божија нек наступи довека!

Затим, даје хаљину саплеменику, он (она) узима хаљину и облачи је.

12. Врач изговара Славу Вечном Животу, а саплеменик понавља за њим:

Богови моји, Преци светли и трисветли!
Русијо Велика - Отаџбино мила!
Сунце прастаро грли зрацима родну земљу.
Мајка Макоша тка нити Усуда,
Дана загрлила земљу, црну као тло прадревног Дива.
Ја идем стазом Права ка вратима Ира заједно са Прецима.
Перун ме води у Вечност бесмртног Рода.
Душа слуша глас Предака у фијуку Стрибожијих ветрова.
И то је Велико Коло појаве Словенских Родова,
Коло вечно и неуништиво, бесмртно, као моја Вера,
Тврдо, као Алатир-камен!

Крај обреда.


СЛОВЕНСКИ РИТУАЛ ЛЕТЊЕ ДУГОДНЕВНИЦЕ
ДАЖБОГОВО СЛАВЉЕ ВОДЕ И ОГЊА
ПОСТАВЉАЊЕ ГРБОВА НА КУЛЕ

Жрец стоји крај олтара, подиже штап и гледа на исток. Свештеница је са друге стране олтара и гледа на запад. Старешина СвеСловенских Кругова је неколико корака од њих. Иза њега стоји Старешина Чувара Куполе.
ЖРЕЦ - Пробуђен из бездана времена стојим сам у ноћи на обали сребрне реке сећања. У њеном огледалу видим трепераве слике и одраз прошлости.
Ми бејасмо једна светлост, под блиставим небом прадомовине, једно неподељено племе, једна словенска душа безмерне дубине.
А наше речи беху исте. И у својим срцима, кроз високе шуме, крај бистрих река, у Светим Гајевима и тајним Храмовима, ми клицасмо поздрав истим Боговима.
Али тада дође раздобље велике Промене. Највише пророчиште означи правац. И сви ми у славу Сварога, Световида, Дажбога и Перуна, покренусмо силу словенских бића ка непознатом рубу света.
Јахасмо кроз вреле степе и снежне шуме на белом Световидовом и црном Триглавовом коњу. Научисмо од Мокоше како да гледамо у лице смрти. Перунови громови нам осветлише пут и дадоше нам храброст. На непријатеље ударасмо са сивим Семоргловим вуковима.
А језеро наше светлости нарасте на том путу и изли се у три реке. Дажбог их благослови и испуни својим затним сјајем. Лада их проже љубављу и лепотома. Радгост им даде занос и блистав ум, а Јарило страст и вечну младост. Богови нас тако подарише и послаше да течемо кроз доба и да обливамо светове као три реке, река светлости, река љубави и река слободе, које хране и напајају родну Мајку Земљу.
Али безуба уста времена прогуташе наше сећање. И ми заборависмо да бејасмо једно Божије племе, једна словенска душа под небом. Заборависмо исти језик и исте корене наших бића. Окренусмо леђа својим Боговима и напустисмо их. Разделише нам се земље, разделише нас нови Богови, разделише нас туђа знања и унесоше раздор у наша срца.

Велики Жрец пали ватру

ЖРЕЦ - На све четири стране, на копну и на води, под земљом и на небу, нека се чује мој глас. Ми вратисмо међу људе сјајну силу словенских Богова. Ми позвасмо њихова имена и даривасмо их како доликује. У шест лета ми подигосмо словенску Куполу и окуписмо Племе Змаја и Вука.
Крила огњеног небеског Змаја скривају и чувају Куполу наше силе. О Свароже, дај нам увек његову моћ и заштиту.
Словенски Богови, излите свој Благослов, да од данас, под Сунцем и Звездама, блиста уздигнут словенски Храм и наши барјаци на њему.

ССК СТАРЕШИНА - Здраво Теби, Световидов сине који носиш свети храстов штап. Здраво теби, чије очи виде изван граница светова и времена.
Шест лета ми радисмо и градисмо. Дај нам дозволу да откријемо живи Храм. Његови су бели двори и златне куле. Његови сиви кровови су Сварогово небо, украшено Дажбогобим златом, Месечевим Звездама и Перуновим црвеним громовима. У њему је богатство свега што даје родна Мајка Земља, добро и обилно за Богове и људе.

ЖРЕЦ - Старешино СвеСловенских Кругова, нека тако буде, на радост Богова и људи.

ССК СТАРЕШИНА - Градитељи Куполе! Нека Храм буде подигнут и отворен!

Градитељи Куполе формирају круг држећи се за руке, окренути лицем ка олтару. Жрец иде соларно по унутрашњем кругу, држећи штап високо, а прате га Старешина СвеСловенских Кругова, а за њим Старешина Чувара Куполе. Када се врате на исток и затим до олтара ССК Старешина се обраћа СЧК Старешини.

ССК СТАРЕШИНА - Старешино Чувара Куполе, нека словенски Храм буде чуван и украшен, заштићен и брањен како доликује.

СЧК СТАРЕШИНА - Чувари Куполе, заузмите своја места и уздигните оружје!

Чувари Куполе стају леђима окренути сваком Градитељу Куполе, подижу своје оружје високо, и гледају ка споља. Прво Жрец, затим ССК Старешина, а за њим СЧК Старешина сада обилазе начињени круг споља. Након тога стају окренути ка истоку.

ЖРЕЦ - Видим Сунце, Дажбогове кочије што долазе са истока. На ружичастим облацима доноси нам дарове злата, обиља и славе.
Градитељи Куполе, отворите капије Храма, да сваки брат и гост буде поздрављен и добродошао у наше дворе, на ово славље венчања воде и огња.

Чувари куполе ударају у бубњеве и свирају трубе. Градитељи Куполе подижу руке чинећи капије између њих. Након неког времена они се размичу стварајући много већи круг око олтара, тако да гости могу да уђу.

Жрец стаје на источну капију, а свештеница на западну.

ЖРЕЦ - Зато ја сада позивам вас, Сестре и Браћо драга, да поново запалимо светлост словенских Звезда. Дођите да уздигнемо бакљу поновног јединства.
Са Истока, Југа и Запада нека вас пробуде запаљене ватре Сварожића. Нека ослободе ваша срца из окова заборава.
Са Истока, Југа и Запада пловите кроз ноћ на таласима Мокошиних река. Нека са вама крену чаробне водене Виле и Виле приморкиње.
Са Истока, Југа и Запада летите на крилима Стрибогових ветрова. Хрлите са његовим моћним стрелама.
Са Истока, Југа и Запада крените путевима, шумама и ливадама Мати Земље.
Заклињем вас њеним Светим Телом, дођите на ово место поновног окупљања. У Храм на рубу времена, крај реке од сребрне светлости сећања.

СВЕШТЕНИЦА - Сунце је достигло зенит. Његова златна светлост облива цео свет љубећи Мајку Земљу. Небо и море, шуме и поља, реке и ваздух купају се у благослову овог бљештавила. Сестре и Браћо драга, сада је час, приступите да заједно са нашим старим Боговима славимо брак огња и воде.

ЖРЕЦ - Окуписмо се око живе ватре да нас сећа на древна времена када смо Богове називали својим рођацима. Она ће нам дати немерљиву снагу, истинску моћ, истрајност, здравље и унутрашњи вид.

Учесници улазе кроз источну капију, коју чине држећи се за руке два члана Градитеља Куполе, а поред њих два Чувара Куполе. Представник гостију иде до олтара, носи понуде и обраћа се Жрецу.

УЧЕСНИК - Тако нам Перуна, ми смо Словени и држимо дату реч. Понели само Боговима дарове, како је рекао отац сину и његов син свом сину. Сада смо кадри да позовемо имена словенских Богова и поклонимо им се са поштовањем и љубављу.
Такође смо дошли да загрлимо своју браћу и сестре, сећајући се у свом срцу времена кад бејасмо једна нераздељена словенска душа.

ЖРЕЦ - Начинили смо живи круг светлости. У славу Сварога, Световида, Мокоше, Перуна, Жеровита, Дажбога, Ладе, Радгоста, Ђивање, Мајке Земље!

Док изговара име сваког Божанства Жрец подиже штап, а Словени кличу са њим.

Жрец стаје на исток, ССК Старешина на север, СЧК Старешина на југ, а Свештеница на запад. Сви подижу амблеме свог Круга. Браћа Чувар и Градитељ постављају капије, држећи у рукама одговарајуће заставе. Заставе на Истоку су бела, сива, црна, златна и црвена.

ЖРЕЦ - Ја стојим на источној капији Храма, О Свароже, бестелесни Боже. Тебе призивам Прастворитељу неба, ти Праоче земље, светлости и свега рода и плода на земљи.
Надамном је небески Змај, што свија своја огњена крила над племеном Змаја и Вука и свом словенском Браћом и Сестрама. Крај мене је сиви вук, наш божански предак, моћни заштитник чије стопе пратимо до подземних капија Нава. Поздрављам те, уздигнутим храстом Свеживота, што расте из материце земље, кроз кичму свих светова и у чије олистале гране су уплетна небеса и звезде.
О Свароже, даруј своје светло, бесмртно знање, сунце живота, снагу планина, божански благослов овом Словенском кругу.

Сварог долази са истока и доноси мач и рог изобиља.

СВАРОГ - Ја сам поврх свега и изван свега. Бекрајан и безграничан, а ипак све светове обухватам. Моје је златно Сунце и Месец на ноћном небу, облаци, киша и сјајне муње. Од мене све долази, а моју вољу Богови извршавају.
Ви ме не можете досећи, јер ја сам вечно небо изван и светост без краја, па ипак сам ја увек са вама и у вама.
Ипак вам данас поклањам овај рог изобиља, да нектаром небеса и оног што је изнад и изван њих, храни ваш узнесени дух.
И дарујем вам овај мач, да његова оштрица чува тело и срце Словенског круга.

Жрец прима дарове и подиже левом руком рог, а десном мач у вис.

ЖРЕЦ - Бестелесни Боже, буди увек слављен међу Словенима.

СВИ - Свароже! Свароже! Свароже!

Сварог пролази кроз капију, стаје поред Жреца. Капија се затвара.

ССК Старешина стоји на Северној капији храма. Браћа Чувар и Градитељ чине капију и у рукама држе црвену, плаву. жуту и зелену заставу.

ССК СТАРЕШИНА - Поздрављам те са Северне капије храма. О Световиде, Боже са четири лица. Тебе, који сваке зоре на белом коњу крећеш у бој против мрака. У твојим рукама су мач и стреле, а поглед твојих зеница, растерује таму и црни Богови беже.
Ја стојим на раскршћу. У његовом средишту се сусрећу и уливају моћи свих светова. Испред мене је плодно тело Мајке Земље, иза мене је моћни пламен Сварожића, с десне стране долећу ми Стрибогови ветрови, а са леве ме купају Мокошине реке. Измад мене је Сварогово небо а испод мене Триглавов подземни Храм. Око мене пламти Дажбогов златни круг и Богови, његова браћа, дарују ми свој Благослов.
Ја стојим у средишту. Снагом својих руку и срца ја градим свети словенски Храм и палим ватру на огњишту. Крај мојих ногу је змија што чува његове тајне темеље. На највишој осматрачкој кули је петао, који види све светове и чије очи прозиру пријатеља и непријатеља. У двору расту перунике, за здравље, част, поштење и славу.
О Световиде, дај нам знање о оном што је било јесте и биће. Са све четири стране света Благослови овај Храм и његове Градитеље, да буде прожет Твојим чаробним моћима.

Световид долази са Севера и доноси камени бат.

СВЕТОВИД - Ја сам свети јунак светлости. Ја видим све што је било, јесте и биће. Моје лице на Северу је слика грозног рата и страха. На Југу се смешим животу и плодности, ја који дарујем сваки плод. На Западу је моје лице суштина мира, дубоки спокој и мудрост који су у истинском знању. На Истоку, ја сам Господар подземног света, што даје моћ чаролије Свештеницама и свети дар Жрецима да виде слике времена.
Ја силазим на земљу доносећи јасан дан, а у човечије срце мир.
Зато ти данас дарујем овај камени бат, да снагом Бога и грома поставиш непомерљиву грађевину, чије ће куле надвисити небеса и задивити људе земље.

ССК Старешина прима дар и подиже га десном руком и показује народу. Клања се на све четири стране света.

ССК СТАРЕШИНА - Боже са четири лица, буди увек слављен међу Словенима.

СВИ - Световиде! Световиде! Световиде!

Световид пролази кроз капију, стаје поред ССК Старешине. Капија се затвара.

СЧК Старешина стоји на јужној капији храма. Браћа Чувар и Градитељ чине капију и у рукама држе браон, црвену, сиву и златну заставу.

СЧК СТАРЕШИНА - Поздрављам те са Јужне капије Храма, О Мокоша, велика мајко. Тебе призивам која својим прстима упредаш и ткаш нити свеопште судбине. Само храбри и праведни могу да гледају у твоје лице.
Ја стојим на прагу и чувам капије Храма. У мојим рукама је трновит глогов штап. Пред мене сви могу стати, али непријатељи, зли, лажљиви и превртљиви у срцу, неће прећи овај праг. Такав је мој Завет. Крај мог десног рамена је Божански медвед, чије снажне шапе грле Сунце и Звезде. Крај мог левог рамена је коњ белац, што море може прескочити, а ни копито неће сквасити.
О Мокоша, Госпо рађања и страшна Богињо из таме. Дај нам снагу и мир сињег мора, да деламо праведно, да се боримо срчано, да чувамо живот који расте и јача у овом Светом Словенском Кругу.

Мокоша долази доносећи лук и стреле.

МОКОША - Бојте се мога лика, јер ја стојим пред вама као наказа у безбројним облицима ваших страхова и кривице. И прождраћу оне који су слаби и изопачени у срцу. Али поштедећу оне који су јаки и чисти.
Они ће једини моћи да гледају у моје лице. И знаће да од мене долази сав живот и плодност свих светова. Јер ја праведно дајем и узимам. Дајем кад је време за рођење, раст и живот. Узимам кад је време за смрт и прелазак у таму.
Зато вам данас дарујем овај лук и стреле да их одапнете ка највишим небесима. Нека Богови и људи виде снагу словенских ратника. Нека је славе пријатељи, а нека је поштују непријатељи.

СЧК Старешина прима дарове и одапиње једну стрелу у ваздух.

СЧК СТАРЕШИНА - Госпо Судбине, буди увек слављена међу Словенима.
СВИ - Мокоша! Мокоша! Мокоша!

Мокоша пролази кроз капију, стаје поред СЧК Старешине. Капија се затвара.

Свештеница стоји на Запдној капији Храма коју чине браћа Чувар и Градитељ, али је окренута ка унутра и гледа на Исток.

СВЕШТЕНИЦА - Ја стојим на Западној капији Храма. Ено сина Свароговог, на белом коњу стиже међу нас, Словени! Доноси нам Благослов светла и сваколиког богатсва. У својим златним кочијама влада на небеском двору. Данас је дан његовог највишег врхунца, победа светла, лучи, обиља и живота. Стога примимо највећу љубав, Благослов плодности и блаженства, јер већ сутра он креће на пут ка тами.

ЖРЕЦ - Нека све капије буду отворене и барјаци подигнути да поздраве долазак Дажбога!

Све четири капије се отварају, на њима су заставе и грбови. Словени ударају у бубњеве и трубе. Дажбог улази кроз Источну капију, обилази круг док се не врати на Исток и затим иде до Олтара.

ДАЖБОГ - Ја носим сво богатство и небеске дарове. У мом наручју су плодови обиља и среће. Ја дајем Благослов светлости и расипам славу небеса. У злату мог чистог лице све ваше туге су лаке сенке, јер ја сам онај који даје из своје бескрајне радости и пуноће.
И учим вас да тако чините и ви, да дарујете ради самог даривања. Да ширите светлост из свог унутрашњег обиља, са осмехом, слободно, распеваног срца.
Космички зраци небеског Огња, кроз скривено средиште Васељене, Млечну стазу нашег Звезданог уточишта, блистају мојим посредством. Ја прожимам све поре Мајке Земље и храним вас, нашу децу, налазећи своје исходиште и плод у делима ваших дана и ноћи. У пламеновима нове љубави у вашим срцима и умовима.
Позовите ме и ја ћу стати уз вас дајући вам моћ да остварите потпуни успех. Од вас тражим да од данас па навек памтите имена Словенских Богова.
Будите радосни и снажни Словени, поносно путујте земљом и небом. Славите данас венчање воде и огња. Нека вас прати мој Благослов!

ЖРЕЦ - Словенско племе, мушкарци, ја ћу вас провести кроз ватру да ојача вашу снагу и уздигне пламен Сунца и врелину живота у вама.

Жрец прескаче ватру и затим дочекује једног по једног мушкарца са друге стране.

СВЕШТЕНИЦА - Словенско племе, жене, ја ћу вас провести кроз воду да уздигне у вама плодност и топлину Сунца рођеног из уторбе великог мора.

Свештеница прска прву жену водом а затим она следећу и тако редом. Или, свештеница узима прву жену за руку, ова другу и тако заједно улазе у реку.
ЖРЕЦ - Мушкраци, хајде да дамо нашим женама огањ.

Он хвата свештеницу за руку и прескачу ватру. За њим тако чине и остали мушкарци.
.
СВЕШТЕНИЦА - Жене, хајде да дамо нашим мушкарцима воду.

Свештеница прска Жреца водом, а затим остале жене то чине мушарцима. Или, свештеница прво води жреца у реку а затим то чине и остале жене са мушкарцима.

ЖРЕЦ - Нека се ватра и огањ прожму! Нека буде жита, плодова, воћа и стоке тако да их нико не може пребројати. Нека ваше трпезе буду увек пуне, а домови блистају од благостања.

СВЕШТЕНИЦА - Нека се огањ и вода прожму! Да се цео свет купа у обиљу, срећи и благостању и нека у вашем срцу буде љубав и захвалонст словенским Боговима.

ЖРЕЦ - Круг је затворен и сједињена је светлост словенских племена. Сестре и браћо, радујте се, јер наши Богови су опет међу нама. Примите њихов Благослов у овој шуми на рубу времена, крај реке од сребрне светлости сећања.

О Богови, запалите словенска срца,
О Богови, распламсајте бакље словенског Ума
да као пожар рашире свој древни плам
да Благослове непријатеље и посвете пријатеље
да узбуркају свет Божанским надахнућем,
да усталасају небеске дворе,
да узнесу Ново Доба међу небеснике
и да рашире Светлост Божанске Љубави!
Јер ми смо Они који долазе да обнове Легенду,
који се враћају из свог вечног Пребивалишта
и који ће одвести своју Децу пут свемирских маглина!
Они који ће изградити небески Храм на Земљи,
да надвиси Звезде и заслепи Сунце,
да окупе сву земаљску и космичку браћу,
у један венац радосних и слободних,
и да наставе стварање Врховног Бога Прастворитеља!
О Врховни Боже, заштити и благослови своју Децу
да донесу екстазу Звезда у срца људи!
Сви заједно соларно играју у колу док могу да поднесу силу енергије.
ЖРЕЦ - Браћо, хајде да са словенским Боговима прославимо летњу дугодневницу


ПРОЛЕЋНА РАВНОДНЕВНИЦА
ПЕРУНОВО СЛАВЉЕ



Пролећна равнодневница је дан једнаке светлости и таме, после кога светлост на Земљи почиње да расте. Она означава победу светлости и слави доба новог раста, нових планова, стварања и напретка на Земљи. Словени су га славили призивајући Богове обиља, плодности и заштитнике будуће жетве, уз гозбу, игру и прекомерно пиће.
Ритуал је најбоље радити у зору, на отвореном, на пољу поред реке. Уколико се изводи у Храму, простор је украшен пролећним цвећем и понудама у хлебу, сиру, јајима, месу и вину.

ПЕРУН - Бог грома и плодности. Има сребрну главу и златну браду. Носи храстов штап.
СВЕТОВИД - Снажан Бог обиља и рата. Има четири главе, од којих свака гледа у правцу једне од страна света. Обучен је у бело. Носи рог обиља у коме је вино.
ЈАРИЛО - Бог пролећа и радости. Носи венац од цвећа на глави и белу одору.
МАЈКА ЗЕМЉА - Богиња Земље, рођења и плодности. Носи венац од цвећа и одору у бојама Земље. Украшена је разнобојним тракама.
ЖРЕЦ - Обучен је у белу одору и носи велики храстов штап.
СЛОВЕНИ - Носе венце од цвећа на глави и разнобојну одећу и одоре, претежно плаве, зелене, жуте и златне боје.

• Жрец је у средини храма крај малог Олтара. Световид стоји на Истоку, Јарило на Југу, Перун на Западу, а Мајка Земља на Северу.

ЖРЕЦ: Пробуђен из бездана времена, стојим сам у ноћи на обали сребрне реке сећања. У њеном огледалу видим трепераве слике и одраз прошлости.
Ми бејасмо једна светлост, под блиставим небом прадомовине, једно неподељено племе, једна словенска душа безмерне дубине.
А наше речи беху исте. И у својим срцима, кроз високе шуме, крај бистрих река, у светим гајевима и тајним Храмовима, ми клицасмо поздрав истим Боговима.
Али тада дође раздобље велике Промене. Највише пророчиште означи правац. И сви ми у славу Сварога, Световида, Дажбога и Перуна, покренусмо силу словенских бића ка непознатом рубу света.
Јахасмо кроз вреле степе и снежне шуме на белом Световидовом и црном Триглавовом коњу Научисмо од Мокоше како да гледамо у лице смрти. Перунови громови нам осветлише пут и дадоше нам храброст. На непријатеље ударасмо са сивим Семоргловим вуковима.
А језеро наше светлости нарасте на том путу и изли се у три реке. Дажбог их благослови и испуни својим златним сјајем. Лада их проже љубављу и лепотама. Радгост им даде занос и блистав ум, а Јарило страст и вечну младост. Богови нас тако подарише и послаше да течемо кроз доба и да обливамо светове као три реке светлости, љубави и слободе, које хране и напајају родну Мајку Земљу.
Али, безуба уста времена прогуташе наше сећање. И ми заборависмо да бејасмо једно Божије племе, једна словенска душа под небом. Заборависмо исти језик и исте корене наших бића. Окренусмо леђа својим Боговима и напустисмо их. Разделише нам се земље, разделише нас нови Богови, разделише нас туђа знања и унесоше раздор у наша срца.

• Жрец пали ватру

ЖРЕЦ: Зато ја сада позивам Вас, Сестре и Браћо драга, да поново запалимо светлост Словенских Звезда. Дођите да уздигнемо бакљу поновног јединства.
Са Истока, Југа и Запада нека Вас пробуде запаљене ватре Сварожића. Нека ослободе Ваша срца из окова заборава.
Са Истока, Југа и Запада пловите кроз ноћ на таласима Мокошиних река. Нека са Вама крену чаробне Водене Виле и Виле Приморкиње.
Са Истока, Југа и Запада летите на крилима Стрибогових ветрова. Хрлите са његовим моћним стрелама.
Са Истока, Југа и Запада крените путевима, шумама и ливадама Мати Земље.
Заклињем Вас њеним светим телом, дођите на ово место поновног окупљања. У шуму на рубу времена, крај реке од сребрне светлости сећања.

• Црни чувар пропушта учеснике и они се један по један наклоне Жрецу и стају у круг говорећи:

УЧЕСНИЦИ: Испуњен савршеном љубављу и поштовањем према нашим Боговима - рођацима, ступам на плодно тле Мајке Земље.

• Учесници стављају своје дарове крај олтара и кажу:

УЧЕСНИЦИ: Понели смо Боговима дарове, како је рекао отац сину и његов син своме сину. Сада смо кадри да позовемо имена словенских Богова и поклонимо им се са поштовањем и љубављу.
Такође смо дошли да загрлимо своју браћу и сестре, сећајући се у свом срцу времена кад бејасмо једна нераздељена словенска душа.

• На свако име Бога учесници кличу са Жрецом, који подиже штап према небу...

ЖРЕЦ: У славу СВАРОГА, СВЕТОВИДА, МОКОШЕ, ПЕРУНА, ЖЕРОВИТА, ДАЖБОГА, ЛАДЕ, РАДГОСТА, ЂИВАЊЕ, МАЈКЕ ЗЕМЉЕ!

ЖРЕЦ: Поздрављам Вас женско племе, девојке, мајке, старице, кћери Богова. И Вас, мушко племе - младићи, ратници, очеви, старци, синови Богова. Будите добродошли у свети гај! Ухватите се за руке мушкарци и жене и будите једно живо словенско тело, срце и душа. Поздравимо вечну љубав Сунца и Земље, Јарила и Мајке Земље, плодности пролећа у коме се зачињу сви снови и будуће наде. Радујмо се и плешимо кроз ноћ и дан равнодневнице, кроз доба Земље и његове промене, као што чинисмо од давнина.

• Мушкарци и жене, предвођени Жрецом, плешу у круг уз веселу музику. Заустављају се на Истоку, а Жрец подиже штап...

СВЕТОВИД: Исток.
ЈАРИЛО: Југ.
ПЕРУН: Запад.
МАЈКА ЗЕМЉА: Север.

• Мушкарци и жене, предвођени Жрецом, плешу у круг уз веселу музику. Заустављају се на Истоку, а Жрец подиже штап...

СВЕТОВИД: Свети ратник светлости.
ЈАРИЛО: Вечна младост и огањ Сунца.
ПЕРУН: Громовник што излива плодне кише.
МАЈКА ЗЕМЉА: Мајка Земља.
ЖРЕЦ: Сестре и Браћо Словени, Богови су међу нама.

• Мушкарци и жене, предвођени Жрецом, плешу у круг уз веселу музику. Заустављају се на Истоку, а Жрец подиже штап...

ЖРЕЦ: Поздрав теби Боже са четири лица. Изли на нас благослов свега доброг из свог рога изобиља. Подигни свој мач и стреле да нас заштитиш од црних Богова и свих невоља.

СВЕТОВИД: Ја сам свети јунак светлости. Ја видим све што је било, јесте и биће. Моје лице на Северу је слика грозног рата и страха. На Југу се смешим животу и плодности, ја који дарујем сваки плод. На Западу је моје лице суштина мира, дубоки спокој и мудрост, који су у истинском знању. На Истоку, ја сам Господар подземног света што даје моћ чаролије Свештеницама и свети дар Жрецима да виде слике времена.
Ја силазим на Земљу доносећи јасан дан, а у човечије срце мир.
Позовите ме, а ја ћу са својим мачем и рогом изобиља стати уз Вас. Мушкарци, погледајте добро један другог у лице и познајте на сваком благослов Богова. Реч Пророчишта и Печат Младог Сунца су на једном од Вас, који ће данас постати Жрец. Он ће управљати светим обредима и служити вољи словенских Богова. Он ће писати Словенску Књигу о Вашим саборима и слављима у славу Богова. Од њега ћете слушати поруке Небеских Мудраца и њега ћете питати за тајне Нава и Јава. Њему припада слава, дарови духовног посвећења, али и сва тежина исправног служења. Зато му одајте поштовање, заштитите га својим оружјем, ојачајте га мудрим речима и загрљајем пријатеља.
Сванула је Зора равнодневнице, светлост је у ширењу. Нека тако буде и у Вашим душама. Дајем Вам своју заштиту и благослов мира, мудрости и истинског знања.

• Световид чини на челима учесника уљем Знак Вучје Шапе.

ЖРЕЦ: Браћо и Сестре Словени, мушкарци и жене, поздравимо вечну љубав Сунца и Земље, Јарила и Мајке Земље, плодности пролећа у коме се зачињу сви снови и будуће наде. Радујмо се и плешимо кроз ноћ и дан равнодневнице, кроз доба Земље и његове промене, као што чинисмо од давнина

• Мушкарци и жене, предвођени Жрецом, плешу у круг уз веселу музику. Заустављају се на Југу, а Жрец подиже штап...

ЖРЕЦ: Поздрав теби Јарило! Божански младићу, Сунце бљештаве круне огрнуто плаштом небеса. Подари нам снагу, полетност и страст твоје ватре.

ЈАРИЛО: Ја сам снажни Краљевић Сунца, младост света која стаса пуна узаврелих сокова живота. Рођен сам под зимским звездама да бих сада стасао да носим запаљену луч светла преко небеса.
У древно доба подигнуто је свето место опасано кругом, безвремена тачка у загрљају Сунца и Земље. Кад ја ступим на његов праг, капије безвремених светова се отварају да поздраве победу светлости.
Позовите ме, а ја ћу Вам дати здравље и снагу полетне младости. Тражим да данас поставите Господара Ватре и Кнеза међу Вама. Он ће бдети да огњиште словенског племена остане светло и неукаљано и окупљаће браћу и сестре око њега. Неће журити и неће каснити, никога и ништа неће увећати ни умањити, никога неће заборавити или одгурнути, нити ће позвати и пригрлити оне који не поштују имена словенских Богова, већ ће окупити племе како треба и како доликује, тачно у часу кад се капије Неба и Земље отворе.
Сванула је Зора равнодневнице, светлост је у ширењу. Нека тако буде и у Вашим душама. Дајем Вам своју заштиту и благослов младости, полета и бескрајне бујности живота.

• Како учесници долазе до њега, Јарило подиже ватру (инсенс) до њихових чела.

ЖРЕЦ: Браћо и сестре Словени, мушкарци и жене, поздравимо вечну љубав Сунца и Земље, Јарила и Мајке Земље, плодности пролећа у коме се зачињу сви снови и будуће наде. Радујмо се и плешимо кроз ноћ и дан равнодневнице, кроз доба Земље и његове промене, као што чинисмо од давнина.

• Мушкарци и жене, предвођени Жрецом, плешу у круг уз веселу музику. Заустављају се на Западу, а Жрец подиже штап...

ЖРЕЦ: Тебе призивам громе, Врховни Боже коме се сви покоравају. Тебе, који у својој руци држиш огњени камен моћи и носиш златне стреле. Дођи са ветровима, громовима и облачним небом. Окрепи кишом свако биће и својим семеном оплоди земљу.

ПЕРУН: Из моје огњене крви родише се сви Богови. Ја сам бљештави Змај што тутњи Небом, доносећи благослов плодних вода. У мојим рукама су добробит, благостање и правда.
У древним временима чувана је тајна - Двоје, не један, мушкарац и жена, отварају круг и капије безвремених светова.
Позовите ме, а ја ћу стати уз Вас дајући Вам моћ да остварите своје тежње и снове. Жене, погледајте једна другу и препознајте у срцу сваке од Вас тајну љубави и стварања. Данас тражим од Вас да поздравите Господарицу Вода и Свештеницу Тајни. Она ће бдети да извор снаге, љубави и благослова словенских Богова са кога пијете, остане чист и неукаљан. И као што Жрец мора да чува и дарује чисту светлост Сунца у својим грудима, тако и она стојећи насупрот њему, као дан и ноћ, мора да чува плодност таме и сребрног Месеца у својој утроби.
Сванула је Зора равнодневнице, светлост је у ширењу. Нека тако буде и у Вашим душама. Дајем Вам своју заштиту и благослов врлине, правде и храбрости.

• Перун посвећеном водом чини знак Вучје Шапе на левом и десном длану учесника

ЖРЕЦ: Браћо и сестре Словени, мушкарци и жене, поздравимо вечну љубав Сунца и Земље, Јарила и Мајке Земље плодности пролећа у коме се зачињу сви снови и будуће наде. Радујмо се и плешимо кроз ноћ и дан равнодневнице, кроз доба Земље и његове промене, као што чинисмо од давнина.

• Мушкарци и жене, предвођени Жрецом, плешу у круг уз веселу музику. Заустављају се на Северу, а Жрец подиже штап...

ЖРЕЦ: Поздрав теби Мајко Земљо. Светлост свих светова саткана је у твом телу. Ти рађаш, храниш и грлиш сва бића на својим нежним недрима. Благослови ово место и време, нас окупљене у овом светом гају и сву браћу и сестре који нису овде са нама.

МАЈКА ЗЕМЉА: Погледајте сада око себе моји синови и кћери. Куд год Вам поглед допире, видите процвале гране, младу траву, рађање и полет у даху пролећа. Поштујте сваки лист, цвет, грумен Земље, стену и свако биће које борави на Земљи. Памтите, сваки педаљ мог тела је свет и све створено су моја деца!
У име вечног Једног! Начините круг мушкарци и жене и славите Првобитни Извор свих ствари. У Вашем јединству и љубави, окупљају се безвремени, бесмртни Богови.
Позовите ме, а ја ћу стати уз Вас дајући храну и снагу Вашем телу и души. Један од Вас данас ће постати Ризничар и мој посебни изабраник. Он ће бринути да Храм буде чист, посвећен и правилно уређен. Да брат и гост у њега ступе као у свој дом. Такође, да дарови Боговима буду обилни и раскошни, а да Словенско племе увек буде сито и напито. За сваког брата и пријатеља, блиског и оног који долази из далека, нађите место уз огњиште, кору хлеба и гутљај вина, пријатељску руку у колу и на Светковини.
Сванула је Зора равнодневнице, светлост је у ширењу. Нека тако буде и у Вашим душама. Дајем Вам своју заштиту и благослов сигурног уточишта, напретка и благостања на Земљи.

• Мајка Земља даје сваком учеснику процвалу гранчицу.

ЖРЕЦ: Словени, уздигните се и поздравите Божанства! Мајка Земља је девичанска Богиња, а Јарило је заузео своје место на Истоку, отворивши свети Дажбогов круг. Нека наш плес траје од пролећа до лета, од јесени до зиме.
Свети Словенски Круг се не гради од камена и гвожђа, већ од живе моћи окупљене браће и сестара. Зато ја позивам новог Жреца да заузме своје место у средишту круга, до следеће пролећне равнодневнице. Његова је дужност да се Ритуали Доба исправно изводе, да се словенска Божанства памте и поштују, да се светлост и благослов дарује народу и да Словенски Круг остане непрекинут и неукаљан. Нека буде поздрављен и нека буде достојан милости и моћи древних словенских Богова.

• Стари Жрец предаје новом Жрецу штап, грли га и заузима место међу људима. Нови Жрец подиже штап.

ЖРЕЦ: Кнеже, иступи пред Словенско Племе. Бди над браћом Змаја и Вука окупљеном око огњишта и чувај свети Словенски Круг.

КНЕЗ: Хвала Вам браћо и сестре. Вама и нашим Боговима служим.

• Жрец даје Кнезу огањ. Кнез заузима своје место на Југу и подиже ватру високо. Народ га поздравља.

ЖРЕЦ: Свештенице, иступи пред Словенско Племе. Дај ми своје руке и дозволи да ја у твојим очима гледам Луну, као што ћеш ти у мојим гледати Сунце. Бди над браћом Змаја и Вука окупљеном око извора љубави и тајне и чувај свети Словенски Круг.

СВЕШТЕНИЦА: Хвала Вам браћо и сестре. Вама и нашим Боговима служим.

• Жрец даје Свештеници пехар испуњен водом. Свештеница заузима своје место на Западу и подиже пехар високо. Народ је поздравља.

ЖРЕЦ: Ризничару, иступи пред Словенско Племе. Бди над благостањем и земаљском храном и пићем браће Змаја и Вука окупљеном у нашем Храму и чувај свети Словенски Круг.

РИЗНИЧАР: Хвала Вам браћо и сестре. Вама и нашим Боговима служим.

• Жрец даје Ризничару котарицу са хлебом и сољу. Ризничар заузима своје место на Северу и подиже хлеб високо. Народ га поздравља.

ЖРЕЦ: У складном венчању светлости и таме, данас су отворене етеричне капије и подземни пролази свих високих и дубоких светова Јава и Нава. Словенско Племе Змаја и Вука, данас се излива нова светлост из праисконског Једног Извора, ново пролеће уздиже силу младости у нашим душама, чини нас снажним да уздигнемо барјаке словенске славе и наша светла оружја. Показаћемо пред младим Сунцем своју лепоту и мудрост, снагу и богатство словенске душе. Нека је на нама благослов Мајке Земље.
На мени је част и радост, да прогласим употпуњење Словенског Круга - братства слободних мушкараца и жена, који носе древни огањ словенске снаге и мудрости. Они ће с љубављу и поносом, знањем и пријатељством, својим делом и речима, раскрилити двери Новог Доба и донети у њега дарове и моћ бескрајне словенске душе.
Зато сада позивам Градитеље Словенске Куполе. Приступите браћо и сестре који сте данас присутни са нама.

• Градитељи Куполе излазе са подигнутим запаљеним свећама и стају код олтара.

ЖРЕЦ: Част и слава Вама који сте, након много тамних векова заборава, први прозвали имена словенских Богова. Вама који сте окупили Словенски Круг и обновили разрушени Храм. Било Вас је двадесет и двоје. Остало Вас је десет. Сада је тренутак да наш Круг буде употпуњен оним који је изабран.
Укажи нам част, Старешино СвеСловенских Кругова, исупи, доведи и устоличи изабраног.

• Старешина СвеСловенских Кругова пали једанаесту свећу и прилази изабраној особи

СТАРЕШИНА ССК: Једанаеста светлост је упаљена! Буди добродошла, драга сестро, међу Градитеље Словенске Куполе. Дођи са добром вољом и донеси нам своју мудрост, знање, марљивост, стваралачку снагу, своју посебност, да њима употпуниш наш Древни Круг. Али пре свега, нека у твом срцу буде љубав и преданост словенским Боговима који су излили сву силу свог благослова на Словенско Племе.

• Жрец прилази и предаје одору изабраној особи.
• Старешина предаје упаљену свећу изабраној особи и води је међу Градитеље Куполе који је засипају латицама цветова. Сви ГСК поново подижу свеће.
• Старешина на име сваког Божанства подиже руке према небу, а Словени кличу са њим.

СТАРЕШИНА ССК: Уз благослов СВАРОГА! СВЕТОВИДА! МОКОШЕ! ПЕРУНА! ЖЕРОВИТА! ДАЖБОГА! ЛАДЕ! РАДГОСТА! ЂИВАЊЕ! МАЈКЕ ЗЕМЉЕ! Проглашавам стварање и устоличење Другог Словенског Круга. Приступите Ви који сте вољни и заслужни, спремни да делате, служите, борите се и стварате као Чувари Словенске Куполе.
Приступите!

• Чувари приступају један по један и Старешина им даје Структуру Словенских Кругова. Они са собом носе обележја своје магијске или земаљске моћи и формирају круг око Градитеља Куполе.

СТАРЕШИНА ССК: Ви сте нова крила на којима се уздиже словенско биће, витезови чувари запаљене светлости и гласници речи наших древних Богова.
Уздигните своја оружја и будите достојни части која Вам је указана.

• Чувари подижу своја оружја и обележја.

СВИ: Нека тако буде.

• Жрец подиже штап и гласно кличе...

ЖРЕЦ: У славу СВАРОГА! СВЕТОВИДА! МОКОШЕ! ПЕРУНА! ЖЕРОВИТА! ДАЖБОГА! ЛАДЕ! РАДГОСТА! ЂИВАЊЕ! МАЈКЕ ЗЕМЉЕ!

• Учесници кличу имена Богова са њим.

ЖРЕЦ: Круг је затворен и сједињена је светлост Словенских Племена. Сестре и браћо, радујте се, јер наши Богови су опет међу нама. Примите њихов благослов у овој шуми на рубу времена, крај реке од сребрне светлости сећања.

О Богови, запалите словенска срца.
О Богови, распламсајте бакље словенског Ума,
да као пожар рашире свој древни плам,
да благослове непријатеље и посвете пријатеље,
да узбуркају свет својим надахнућем,
да усталасају небеске дворе,
да узнесу Ново Доба међу небеснике
и да рашире Светлост Божанске Љубави!
Јер ми смо Они који долазе да обнове Легенду,
који се враћају из свог вечног Пребивалишта
и који ће одвести своју децу пут свемирских маглина!
Они који ће изградити Небески Храм на Земљи,
да надвиси Звезде и заслепи Сунце,
да окупе сву земаљску и космичку браћу,
у Један венац радосних и слободних
и да наставе стварање Врховног Бога Прастворитеља!
О Врховни Боже, заштити и благослови своју Децу,
да донесу екстазу Звезда у срца људи!
Сестре и браћо , хајде да са словенским Боговима прославимо пролећну равнодневницу!



• Градитељи Словенске Куполе стављају свеће у песак.
• Сви заједно Соларно играју у колу док могу да поднесу силу енергије.

Keine Kommentare:

Kommentar veröffentlichen