Деда Мразе

Писмо Деда Мразу

 Драги Деда Мразе, „Деда Мразе / не скрећи са стазе / не оклевај и не дремај, / већ поклоне спремај!”. Молимо те да нам не доносиш више само шарене лаже, већ да нам испуниш жеље из овог писма.
Дакле, желимо, у новој години, власт која ће да нам понуди стварност, а не утопију. У блату смо до кољена, па је потребна власт којој није главни наум да нас убиједи да бисмо се без ње заглибили још више, односно да ми не видимо то што видимо, већ да треба да видимо то што власт говори да се види.
Желимо да власт окупи паметне људе за нашу добробит, а ова данашња то не може, јер они који оскудијевају у памети неће паметне људе око себе.
Желимо да не живимо за њихово боље сјутра. Хоћемо да доживимо наше боље данас! Бољи живот је могућ одмах ако је судити по нашим главешинама који већ данас живе више него боље.
Желимо да нас воде поштени. Превејане лажовчине и лопине, што нас више од деценије вуку за нос, морају да оду. Али, није довољно бити само поштен да би се водила држава. Мора се и знати. Ови на власти доказали су да не умију, штавише да имају рђаве намјере.
Желимо да дођу они који воле више и задњег клошара у Црној Гори и Србији, но стране лакеје. Они што не савијају кичму, већ само пружају руку. Они што ће слиједити мисао Меше Селимовића: „Бој се овна, бој се говна, а када ћу живјети?”
Желимо да нас поштедиш лицемјерја једног страног амбасадора када прича да се грађани у Црној Гори морају заштитити од криминала, иако баш земља тог амбасадора подржава криминалце, шверцере, терористе и зликовце у свијету и на Балкану, као и све оне који раде за земљу тог амбасадора, а против наше земље.
Желимо да један бивши (у сваком погледу бивши и нека тако буде, амин!) амерички предсједник никада не сазна да је био у Црној Гори, већ да и даље мисли да је то била Македонија, јер је најбоље да злотвори ни не знају за нас.
Желимо да нам не доносиш НАТО играчке, јер оне експлодирају чим их дијете узме у руке, као оне у Нишу. Ни НАТО лизалице зашећерене осиромашеним уранијумом. Ако, баш мораш, дај их овим НАТО лобистима. Боље нису ни заслужили. Желимо да се с грижом сјете анђелчића из Муриња док они круже око нас у новогодишњој ноћи, а њихове злотворе да Луцифер призове себи у најдубљи лед пакла. И да се Амнести интернешенел побрине, прије свега, за своје злочинце а не да бљутаво ламентира над Монтенегром и још дијели лекције паметнијима и поштенијима од себе. Да научи оно библијско: „А зашто видиш трун који је у оку брата твојега, а брвно које је у твојему оку не осјећаш?” (Лука, 6.41).
Желимо, Божић Бато – морамо тебе сада замолити, јер нам у овој жељи Деда Мраз није баш поуздан – да Црна Гора и Србија никада не уђу у трулу Европску унију, ту тамницу народа, која се зло понијела према нама, пошто је то је једини начин да двије сестре крену, чим се отресемо ових вашки на власти, ка љепшој будућности, јер бољи је комад проје на слободи, него торта на европејској робији.
Желимо да они што не знају што их је српски предсједник позвао, не вријеђају њега, јер су га звали када је требало подржати приватну државу за сецесионистичке лидере „транзита цигарета”. А овима што су му пред ову Нову годину ишли на ноге, желимо да се дозову себи и не показују да не знају с ким имају посла, јер ако ни то не знају, онда је јасно да би још мање знали да воде државу.
Драги Деда Мразе, желимо и теби да опет будеш оно што си некада био. Да будеш наш Божић Бата, а не Дизнијева и кока-колина шарена лажа. Да би ти нама испунио жеље, мораш и ти бити другачији од ових на власти који обећавају више од тебе, пред сваке изборе, а потом им ни нос не поцрвени, бар колико онај твој.
Деда Мразе, не скрећи са стазе...


(Аутор је некадашњи
генерални конзул СРЈ у Барију)