O витамину Б17

Питае Поставити овакво питање за неког истинског хуманисту, делује као неслана шала. Зашто би неко желео да људи широм света умиру, а да им се може помоци? Или можда требамо гледати ствари практицније? Зар откривање лека против рака не би његовом изумитељу донело светску славу и невидјено богатство? Питања су на месту. Али постоји сурова рацуница, веома једноставна, бар када је у питању вредност живота у данашњем светском поретку. То подразумева да главну улогу има добит, а не хуманост. Добит зависи од обрта капитала, па је и рацуница лако уоцљива. Прица која следи је прица о витамину Б17, који је још пре педесет година синтетизован под именом Лаетрил односно Амигдалин. Уцинио је то биохемицар Ернст. Т. Кребс. Његова борба да се овај природни лек против рака званицно прихвати, трајала је у периоду од педесетих до седамдесетих година прошлог века. Била је то борба ентузијаста - лекара, биохемицара и неких новинара да пласирају теорију по којој је "опака болест" – рак, заправо само једна авитаминоза, односно хроницни поремецај метаболизма изазван недостатком једног виталног састојка у исхрани. На жалост, глобализација, као процес у коме мултинационалне компаније све више преузимају и контролу и над лековима и над светским медијима, запецатила је проток свих информација које могу нанети штету интересима светских фармацеутских профитера. Појава теорије доктора Кребса и његовог алтернативног лека под именом Лаетрил, од стране америцке Администрације за исхрану и лекове (ФДА) названа је "шарлатанством" и "преваром". Градјанима је предоцено да је лек отрован и опасан. Тако је прица о витамину Б17, Лаетрилу, Амигдалину (сви називи ознацавају исто) - запецацена. Али, појавом Интернета, који се теже може контролисати, поново је отворена прица о Ернсту Т. Кребсу, Џону Берду, Ралфу Мосу и другима, којима је етика била испред интереса. О свему овоме писао је у својим књигама »Политика у лецењу рака« и »Свет без рака«, Едвард Грифин. Ево те прице. КАКО НАСТАЈЕ РАК? Данас је углавном познато да рак настаје када неке целије у организму, које су до тада радиле сасвим нормално, поцињу изненада незаустављиво да се умножавају. Као узроцник наводи се вирус, разни канцерогени елементи или нека спољна траума. Зна се, такодје, да је рак болест цивилизованог цовека, и активира се бројним стресовима и отровним материјама, а без којих је савремени живот постао немогуц. Козметика, вештацки конзерванси, загадјена вода, дувански дим, индустријска цадј... Евидентно је и да постоје многи слуцајеви када долази до повлацења малигног обољења. Скоро сва искуства оних који су применили у лецењу неку алтернативну терапију, и која се показала успешном, откривају промену исхране. По схватању доктора Кребса рак је комплексан хроницани поремецај метаболизма у цитавом организму. То је болест која обухвата цитав организам, иако се прво појављује само на неком делу тела, односно неком органу. Због овакве манифестације болести цесто је приступано хируршком уклањању видљивог оболелог ткива, зрацењем околних целија на месту раста канцерогених целија, хемотерапији.... Тиме је заправо третирана последица болести, док је узрок опстајао. ЗАШТО СЕ ЦЕЛИЈЕ НЕКОНТРОЛИСАНО УМНОЖАВАЈУ? У људском телу постоје хиљаде целија које су на неки нацин остале "заробљене" у стадијуму ембриона. Назовимо их овде једноставно "универзалним целијама". Оне служе за поправку евентуално оштецених делова тела. На пример, када додје до лома неке кости, ове целије се трансформишу у коштане целије и попуњавају пукотине у костима. Ако додје до оштецења неког меког ткива, ове целије се претварају у целије адекватне том ткиву. У слуцају губитка крви, "универзалне целије" се трансформишу у целије крви. Када додје до физицке трауме или хемијског дебаланса у организму ове целије се формирају и активирају повецање нивоа естрогена и осталих стероидних хормона како би се стимулисао њихов даљи рад на пословима замене уништених целија. Када се оштецено ткиво или кост потпуно регенерише или се организам врати у нормални хемијски баланс, процес умножавања ових "универзалних целија" се зауставља. Ако је, медјутим, хемијски баланс у организму и даље поремецен, ове целије настављају и даље да се размножавају. Доброцудни тумори и полипи су знак да је процес једне такве обнове заустављен, али са малим закашњењем. Када се каже да је рак последица стресног нацина живота, долази заправо до енергетског и хемијског дебаланса и то је "окидац" који активира "универзалне целије". Од ових целија се под дејством одредјених хемијских промена, стварају и канцерогене целије. Оне, медјутим, нису страно тело у организму и не могу се назвати у том слуцају болешцу. Напротив, управо је њихова улога да разоре неутралишу све стране материје у организму. Са биохемијског гледишта, медјутим, када оне поцињу да се развијају у канцер, оне постају страно тело. Постојање ових "универзалних целија" открио је још 1902. године професор из Единбурга Џон Берд. Он је уоцио огромну слицност измедју пре-ембрионицких целија и целија рака. Он је ове целије назвао трофобластима. Те целије, управо својом способношцу да се веома брзо умножавају, одмах након оплодње формирају плаценту и пупцану врпцу, омогуцавајуци ембриону да се даље храни и развија цврсто прикацен за зид материце. Када се, након осам недеља код ембирона развије панкреас и он поцне да луци своје ензиме, ове целије изненада престану да се умножавају. Тако је Берд открио да даље умножавање ових целије спрецава управо један ензим који настаје у панкреасу. Ако је имуни систем организма ослабљен због лоше исхране, или је старењем смањено луцење ензима из панкреаса, стресом или траумом активиране ове целије поцињу да се умножавају, али не могу да се зауставе. Зато је први задатак у терапији канцера снабдевање организма свим потребним храњивим састојцима како би се сви хемијски процеси стабилизовали циме би се зауставило умножавање канцерогених целија. Други задатак је њихово уништавање. ДА ЛИ ЈЕ РАК САМО ЈЕДНА АВИТАМИНОЗА? Ернст Т. Кребс, који је претходно издвојио и витамин Б15, анализирајуци разне авитаминозе у људском организму уоцио је неке слицности. Тако недостатком витамина Ц настаје поремецај познат као »скорбут«, недостатак ПП витамина настаје » пелагра«, авитаминоза Б1 - бербери итд. Све ове болести настају изненада, без икаквих претходних знакова. Цовек је данас здрав, а вец сутрадан може бити смртно болестан. Организам једноставно нема никакву реакцију, никакво упозорење, као код дејства неког вируса или бактерија. За опоравак од "скорбута", на пример, потребно је неколико дана, или само неколико сати давати веце дозе витамина Ц и веома тешки симптоми болести исцезавају. Јављају се поново само уколико опет додје до витаминског дефицита. Анализирајуци појаву рака, Кребс се запитао да ли је довољно да се цовек само изложи канцерогеном активатору, на пример дуванском диму, некој хемијској супстанци или да доживи неки јаци психолошки стрес? Или како то да неки људи у истим ситуацијама реагују канцерогено, а неки не? По доктору Кребсу рак настаје искљуциво када у организму вец постоји хроницан поремецај метаболозма, односно када један од виталних састојака дуже време недостаје. Канцерогене материје су само »окидаци« који покрецу »универзалне целије« . Витални састојак који ремети метаболизам и изазива појаву рака Кребс је издвојио као витамин Б17. Како је дошло до тога да милионима људи недостаје један витални хемијски елемент? Др Кребс је након дугогодишњих истраживања утврдио да су људи вековима јели хлеб од зрневља проса и лана које је богато управо витамином Б17. Генерецијама су жене мрвиле коштице од кајсије, шљиве, трешње, јабука и других врста воца из фамилије Росацеае (руже). Мешале су их заједно са меснатим делом воцке справљајуци џем. Просто, ништа се није бацало. У Библији се цак може наци и занимљив цитат где Бог, након што је створио цовека и жену, каже: "… дајем вам биљке са семеном, расутим по цитавој планети, и свако дрво које има плод са семеном бице ваша храна". Истраживања су показала да хималајско племе Хунза уопште не пати од рака и кардиоваскуларних обољења. Исхрана им је базирана управо на узимању хране са кошцицама кајсије и зрневљу проса. Али, када се припадници овог племена изложе западњацкој исхрани, након што напусте своје изворне прехрамбене обицаје, поцињу да пате од свих ових болести. Пошто припадници овог племена инаце једу веома мало меса, поборници вегетаријанске исхране су одмах закљуцили да је то разлог. Али није тако. Кребс је заправо нашао да постоје још две групе људи које уопште не обољевају од рака. Једни су управо месоједи, други биљоједи. Четири деведесетогодишњака из племена Хунза Припадници племена Хунза скупљају коштице кајсије Тако у јеловнику Ескима и Индијанаца, који такодје не пате од ових болести, преовладјује месо које укљуцује и дивљац. То је најцешце месо јелена, допуњено разним дивљим бобицавим сезонским воцем. Што је најзанимљивије, код ових људи уоште не постоји гојазност, иако свакодневно у организам уносе велике колицине животињске масти. Ипак, и за Хималајце и Индијанце и Ескиме заједницко је што користе храну типицну за њихово природно окружење. Када се пажљиво анализирају састојци те хране види се да је витамин Б17 обавезно присутан у свакој. Врста јелена која им је у јеловнику, превасходно се храни травама које садрже нитрилосиде, а који су извор витамина Б17. Разно осушено воце које Ескими и Индијанци једу, такодје садржи велике колицине витамина Б17. На жалост, вецина западних цивилизованих култура, одавно је прешла на хлеб од пшенице, која уопште не садржи нитрилосиде. Трава коју користе домаце животиње за испашу, садржи само трагове нитрилосида. Имала би их можда више, да цовек није поцео вештацки да преорава и сеје разне врсте трава, тамо где оне по природи никада не би никле. Тако за разлику од "цивилизоване" стоке, индијанска и ескимска једе само оно што је никло у природном станишту. Тако су цовеку који једе месо и ту ускрацене могуцности да унесе витамин Б17. Племе Ханза и Ескими добијају у исхрану 250 до 3000 милиграма витамина Б17 сваког дана. Европљани и Американци једуци "цивилизовану" и "фаст фуд" храну, примају једва 2 милиграма дневно. Коштице су одавно избацене из јеловника. Лаетрил, Амигдалин, Б17 званицно је прихвацен као витамин 1952.године. Али онда су кренули жестоки напади на њега. ФАРМАКОМАФИЈА ЗАБРАЊУЈЕ ПРИРОДНЕ ЛЕКОВЕ Ако се узме у обзир да се данас обрцу стотине милијарди долара на истраживања узрока настанка рака, да се у ту сврху оснивају бројне фондације и у њих сливају стотине милиона долара, да велики број фабрика у свету производи, а још више апотека продаје разне лекове који се могу користити у скупој терапији ове болести..., испада да од ове »опаке болести« много више људи живи него што од ње умире. Цак 200 МИЛИЈАРДИ долара годишње у свету троши се на истраживања о настанку рака, на лецење уз помоц цитостатика и осталих скупих медикамената, зрацења, хируршке третмане, итд. Америцко "Друштво за борбу против рака" је најбогатија непрофитна организација у свету. Многе жртве ове "опаке болести" завештавале су, и даље то цине, цитаву имовину овој организацији, верујуци у њене искрене напоре да болести стане на пут и конацно пронадје фамозни лек. О напорима милиона оболелих широм света који грозницаво покушавају да стигну у престижне и скупе америцке клинике, специјализоване за рак и добију најбољи (и најскупљи) третман, не треба ни говорити. И наши су медији пуни апела за новцаном помоци унесрецене деце и младих људи. Велелепне зграде неких центара за истраживање рака Шта би се са цитавом овом армијом запослених и уносним фармацеутским бизнисом догодило ако би се пронашло да је рак само последица погрешне исхране и недостатка витамина Б17 који се лако може синтетеизовати из коштица кајсије, лимуна, брескве, јабуке, тропске касаве...? Ко може патентирати јабуке и кајсије као свој производ? Хемотерапија, зрацења, цитостатици, скупа генетска истраживања (која се под наводном бригом за здравље људи више раде због испитивања бојних отрова) постали би непотребни и морали би се правдати на други нацин. У немогуцности да патентирају хемијски састав Лаетрила, како је Кребс назвао изоловани Б17, јер га има свуда у природи, и то јефтино, мултинационалне фармацеутске компаније су, уплашене за свој профит који су остваривале од терапија цитостатицима и зрацењем, кренуле у жестоку кампању против овог витамина. Зато је објављивање теорије о витамину Б17 одмах наишло на жестока оспоравања у САД, о цему је у својој книзи »Свет без рака« писао Едвард Грифин, још седамдесетих година прошлог века. Предводници у овоме биле су велике фармацеутске компаније, преко америцке владе, корумпираних лекара и биохемицара који су се мимо сваке етике трудили да у медијима Лаетрил (витамин Б17), прикажу као веома отрован и опасан. Покренута је жестока медијска кампања у којој је изнесена тврдња да Лаетрил у себи садржи отров цијанид. Није, медјутим, помињано да цијанид постоји и у витамину Б12, па се он ипак слободно продавао у апотекама. На целу цитаве кампање заправо се налазила америцка ФДА (државна служба за контролу лекова и хране), а која је прописивала да је за одобрење употребе неког лека и његово патентирање, исти морао проци ригорозне процедуре и испитивања која се врше неколико година, са елеборатима на хиљадама страница Цитава процедура фармацеутску компанију би коштала стотине милиона долара. Компанија која ово може да плати има могуцност да лек патентира и заштити своје екскулузивно право на продају, па се овако скупо истраживање само тако и исплати. Ако се не може ексклузивно продавати, нема истраживања, нема лека. А ко може имати искљуциво право на оно што долази из природе, коштице кајсије на пример? Све ово, наравно није ствар бриге за здравље људи, како би сваки милосрдан цовек помислио, вец елегантни трик монополиста да патентирају лек на који би имали ексклузивно право продаје. Ако се то не може остварити, истраживања се не би ни вршила. У том смислу, ни једно истинско истраживање деловања Летрила није ни вршено. Није се исплатило. Др. Рицард Кроут из ФДА још 1982. јавно је изјавио да ОН никада није и никада неце одобрити за употребу лек неког појединца, вец само велике фармацеутске куце са неограниценим финансијама. Улог за нови лек је практицно најмање 100 милиона долара. Тако, у слуцају "Лаетрила", који је Кребс синтетеизовао из коштица касјије, заправо никада није вршено ни једно озбиљно истраживање, а ФДА је наложила да се на "Лаетрил" стави етикета - отрован. А Американци, познато је, верују својој влади и медијима. Пошто су фармацеутске компаније знацајни финансијери предизборних кампања америцких политицара, и државна Администрација за храну и лекове (ФДА) лако је потпала под њихов утицај. Како су и медији под контролом истог мултинационалног глобалног лобија, објављена је и прица коју су пренеле све америцке новине и телевизије о томе како се један несрецни пар у Сан Франциску отровао кампујуци у природи и једуци сирове коштице од кајсија. Ипак, неколико независних и сумњицавих новинара, никада није успело да открије идентитет тих људи и шта се стварно догодило. Тако се Лаетрил нашао у продаји са етикетом да је опасан по здравље људи и његова употреба ишла је на сопствени ризик корисника. Људи широм света од тада верују да је једење коштица од касјија самоубиствено. Није помогло ни то што је Др Кребс сам себи, шездесетих година пред бројним новинарима, убризгао велику дозу "Лаетрила" и остао жив. Умро је 1996. у деведесетој години. *** Тобожњи напори да се лек против рака пронадје потицу још из времена Рицарда Никсона, који је борбу против рака (1971.) прогласио за стратешки циљ САД. Одмах је из државног дуџета одобрио огромна средства за истраживања. Али, ништа се на том плану епохално није догодило. Милиони људи и даље умиру од рака, а број оболелих се алармантно повецава. Американци су у медјувремену отишли на Месец, послали летилице на Марс, до Јупитера и Сатурна, клониране су многе животиње, направљена генска карта цовека, уцињене огромне технолошке иновације, али лек против рака није пронадјен. Како је то могуце? Двоструки нобеловац др Лајнус Паулинг је цак јавно изјавио: " Свако треба да зна да је вецина истраживања о раку обицна превара." Штавише, зна се за неколико веома успешних терапија, које су све сузбијене управо од стране канцеромафије. Једна се заснивала на коришцењу радиоталаса одредјене фреквенције који су убијали малигне целије (направа Рајмонда Рајфа), док су остале терапије углавном поцивале на лековитом биљу. Сви који су имали резултате у борби против рака завршили су на судовима, након што су их банкари из Вол Стрита претходно обишли и покушали да добију ексклузивна права за патент. Кад им то није пошло за руком или им се посао једноставно није исплатио, ствари су заташкане, а лабораторије и клинике затворене. Терапија витамином Б17, односно "Лаетрилом", била је највише оспоравана. Овај алтернативни лек приказан је као "отрован и опасан", баш као и једење коштица од кајсија, а теорија доктора Кребса као "шарлатанство и превара". Нацин како су се САД бориле против овог алтернативног лека, управо показује систем функционисања друштва базираног искљуциво на профиту и лобијима. Наиме сва истраживања која су вршена на "Лаетрилу", радјена су тако да докажу да је отрован. Ни једно истраживање које би показало његову ефикасност није радјено. Како би пред јавношцу били још убедљивији, најпознатија америцка болница и институт за рак Слоан - Кетеринг је својим неприкосновеним ауторитетом, одлуцила да ангажује врхунске светске струцњаке који су се бавили проуцавањем рака. Пошто су њихови налази у вези деловања "Лаетрила" били охрабрујуци, болница је фалсификовала њихове извештаје, а Ралф Мос, задужен испред болнице за односе са јавношцу морао је да представи лаж. Мос је то одбио, и добио је отказ. Од тада се бави писањем о канцеромафији. Највеци донатори и заштитници Слоан-Кетеринг Института за рак су компаније које заправо снабдевају ову болницу лековима за хемотерепију и осталим антиканцерогеним медикаментима. Ако се види ко су цланови Управног одбора Института били у то време (1954.), могу се лако уоцити банкари из Вол Стрита, попут Рокфелера, Моргана, представници Генерал Моторса, Америцке комисије за атомска истраживања, моцних хемијских компанија и други. Данас, компанија Бристол-Мајерс троши преко једне милијарде долара годишње на истраживања рака и справљање нових лекова. Бристол - Мајерс снабдева пола света лековима за хемотерапију. Цланови управног одбора ове компаније истовремено су и на целним функцијама у америцком Националном институту за истраживање рака (НЦИ). На пример: Пол А. Маркс је председник Извршног одбора у болници Слоан-Кетеринг и истовремено директор моцне компаније Фајзер (Пфизер), која производи лекове који се користе у хемотерапији. Џејмс Робинсон је цлан управног одбора Слоан - Кетеринга и директор Бристол - Мејерса. Све то је разлог зашто су Слоан - Кетеринг болница, Национални институт за рак (НЦИ), Друштво за борбу против рака (АЦС), Америцка медицинска асоцијација (АМА), као и Администрација за храну и лекове (ФДА), укљуцени у борбу којом се штите интереси профитера на овој болести. Милиони људских живота нису знацајни, колико је знацајан профит. О раду ове канцеромафије писао је детаљно у својој књизи " Свет без рака" Едвард Грифин још 1974. У Аустралији су применили слицну технику, а познато је да је аустралијски премијер Џон Хауард подржан управо из банкарских кругова Вол Стрита. Продаја "Лаетерила" је званицно забрањена, али ако неко баш жели да га користи, државна Служба за лекове (ТГА) за сваки посебан слуцај може одобрити дозволу за увоз. Да неком не би пало на памет да сам прави лек, продаја коштица од касјије је забрањена, а кајсије се у супермаркетима продају оцишцене. Али слуцај извесног Џејсона Дејвида Вејла, из Њујорка достигао је "комицни" врхунац у раду канцеромафије. Вејл (34) се од своје 18 године лецио од рака. Користио је само природне лекове, и то посебно коштице од кајсије, како му је наводно, Бог сугерисао поруком у Библији. Тако је Вејл одлуцио да своје, како он тврди, успешно излецење подели са другим сапатницима у САД. Основао је сопствену фирму преко које је, и путем Интернета, продавао коштице од кајсије, пропагирајуци теорију др. Ернста. Т . Кребса. Зарадио је око 500 000 долара, када га је ФДА тужила што "медју болеснима шири лажну наду" прицом о "лажном леку" (Лаетрилу), продаје "високо токсицан" производ (коштице од кајсије) и тако зарадјује паре на тудјој несреци(!) Вејл је осудјен на 63 месеца затвора и потом још три године надзора. У пресуди се дословце каже: "Нема науцне потврде да Лаетрил нуди било шта осим лажне наде за оболеле од рака, наводеци их да га користе уместо да приструпе конвенционалном медицинском третману што пре". ФДА комесар Др Лестер Крофорд још наглашава:" Овим шаљемо снажну поруку да нецемо толерисати маркетинг фалс медицине". Вејлу је забрањено да се икада више бави преко своје фирме тим послом. Фирма се звала "Хришцанска Браца". Ипак, Вејл се, док служи казну преко свог Интернет сајта и даље бави промовисањем витамина Б17, питајуци се зашто се ФДА толико залаже за "конвенционално лецења" које подразумева заправо спаљивање целија зрацењем и хирургију која људе сакати, а забрањује свако алетернативно лецење којим неко покушава себи да помогне. За Вејла и његове присталице ово је најбоља потврда како у Америци влада канцеромафија. Да ли се овако друштво ствара и у земљама бивше Југославије?!   У ЦЕМУ ЈЕ ТАЈНА ВИТАМИНА Б17? Још 1802. извесни хемицар Бон открио да се за време дестиловања воде из горког бадема ослобадја се хидроцијанидна киселина (а која је увек у молекулу са витаминим Б17). Веома брзо, многи истраживаци постали су заинтересовани да анализирају тај екстракт. Тако је први пут изолована бела кристална супстанца која је названа АМИГДАЛИН од грцког назива амигдала. Енглески назив за бадем је алмонд, франсуски - амандула. Употреба "Амигдалина" датира још од 1843. године, мада се у древној Кини може наци податак да је коришцен горак бадем који садржи извесне супстанце којима су лецене појаве тумора пре више од 3000 година. Б17 је у великим колицинама управо присутан у горком бадему. Цак и један египатски папирус од пре 5000 година помиње коришцење "аqуа амигдалорума" за лецење тумора на кожи. Али систематизована студија о витамину Б17 није радјена све од педесетих година прошлог века. Витамин Б17 је заправо процишцен из "амигдалина" и то је 1952. године уцинио Ернст Т. Кребс, младји. Назвао га је ЛАЕТРИЛ (Лаетриле) што је скраценица од лаево-манделонитриле-бета-глуцуроносиде и фармаколошки је назив за нитрилосиде (Бета-цијанофорицне гликозиде). Да се ради о витамину Б17 званицно је прихвацено 1952. КАКО ДЕЛУЈЕ ЛАЕТРИЛ? Кребс је открио да се у молекулу Б17 налазе цак два токсицна елемента. Један је цијанид, а други бензалдехид. Поред њих налазе се и две јединице гликозе. Све ово је у молекулу "закљуцано", а да би се цијанид и бензалдехид (који су заједно још јаци отров) активирали, молекул се мора "откљуцати". У организму се као надлежни ензими за "откљуцавање" овог молекула налазе роденазе, које имају задатак да неутралишу цијанид и бензалдехид из молекула и конвертују их у безопасане продукте и бета-гликозидазе, које их пуштају да делују отровно, формирајуци отровни хидроцијанид (ХЦН). У Лаетрилу (витамину Б17) самом не постоји хидроцијанид, као што су из ФДА у поцетку тврдили, вец се он мора НАПРАВИТИ у организму. За прављење отрова је задужена поменута бета-гликозидаза. Роденазе и бета-гликозидазе налазе се у цитавом организму, али највеца концентрација бета-гликозидаза је, веровали или не, у малигном тумору. И то до сто пута веца, него у здравим целијама. Тако се практицно отровни хидроцијанид формира само на месту где је канцер, а то има за последицу разарање ових целија. Најзанимљивије је што, малигне целије од овога уопште не могу да се бране, јер се други ензим, роденаза, у њима уопште не налази. За овај ефекат "откљуцавања" молекула нитрилосида, који садржи цијанид и који се налази у травама које пасу и овце, открили су одавно биохемицари и агрономи у Аустралији, након једног тровања детелином оваца на испаши. Тако су због сигурности животиња које су пасле белу детелину, богату нитрилосидима, семе биљке модификовали и нитрилосиде одстранили. У нитилосидима се налазио витамин Б17. То је урадјено јер су веровали да су се овце отровале баш хидроцијанидом једуци ову детелину. Нико, медјутим, није посумњао да је можда дошло до тровања неком другом отровном биљком, које су неке овце слуцајно захватиле. Цињеница је и да се нису све овце које су јеле поменуту детелину отровале. Ипак, све аустралијске овце од тада су остале без знацајног извора витамна Б17. Доктор Ернст Т. Кребс упорно је објашњавао у својим бројним радовима из 1970. године да је Лаетрил (Б17) потпуно нетоксицан. Његова смртоносна доза износила је 25 000 милиграма на килограм телесне тежине, када га је примењивао на мишевима и пацовима. То је толико нетоксицно да у неким студијама вода која се користи у медицини за разблаживања има више токсина него витамин Б17, уверавао је Кребс. Конацно, пред бројним новинарима и науцницима, Кребс је убризгао сам себи огромну дозу лека и није се отровао. Ипак, страх од Лаетрила је тако и у Аустралији раширен. Када се књига "Свет без рака", Едварда Грифина написана 1974. г. тамо појавила, Латерил је био у слободној продаји. Сада више није. Уместо тога, Аустралијска Канцеларија за лекове (ТГА - Тхерапеутиц Гоодс Администратион), данас разматра сваки индивидуални слуцај онога ко жели да се подвргне лецењу Лаетрилом, одлуцујуци да ли да му се омогуци увоз лека. Онај ко ову дозволу добије, има још тежи задатак да пронадје лекара који це му Лаетерил убризгати, по протоколима који уз овај лек иду. Такодје је посебним прописима отежана набавка коштица од кајсије како би се онемогуцило синтетизовање кристала Б17 онима који би желели да овај лек сами праве. У Америци је Лаетрил и данас разним административним процедурама елиминисан као лек. Зато хиљаде Американаца оболелих од рака иде у Мексико у једну приватну болницу ("Оаза наде") која се специјализовала баш за третман рака Лаетрилом. Њен власник, доктор Контрерас, један је од највецих поборника теорије доктора Кребса. ГДЕ СЕ НАЛАЗИ ВИТАМИН Б17? Нитрилосиди се налазе у преко 800 биљака од којих су многе јестиве. Витамин Б17 се налази у просу, кукурузу, лану, тропској касави, семењу јабуке, бадему, слатком кропмиру, салати, семенкама лимуна трешње, шљиве, крушке, брексве, нектарине и многим другим биљкама које су одавно елиминисане из исхране савременог цовека. Скоро све коштице из фамилије ружа (Росацеае) имају Б17. Коштице и семенке од воца имају и друге храњиве материје: неке протеине, незасицене масне кислине и разлиците минерале. Ипак, највеци извор витамина Б17 су коштице од кајсије и тропска касава. КАКО ИЗГЛЕДА ЛЕЦЕЊЕ РАКА ВИТАМИНОМ Б17 (ЛАЕТРИЛОМ) Најзад, сви који желе да примене ову терапију морају знати да: ЛАЕТРИЛ НИЈЕ НИКАКАВ ЦУДОТВОРАН ЛЕК. Такав лек за рак не постоји, не зато што је рак неизлецив, вец зато што је појава канцера, по теорији др. Кребса, последица укупног поремецаја метаболизма, а тумор само једна видљива манифестација тог поремецаја која поциње на једном органу, а затим се шири на цитав организам. »Лаетерил« (витамин Б17) само је ЈЕДАН ХРАЊИВИ САСТОЈАК, цијим се уношењем, рак не повлаци аутоматски. САМО УЗИМАЊЕМ ВИТАМИНА Б17 НИШТА СЕ НЕ МОЖЕ ПОСТИЦИ, АКО СЕ ИСТОВРЕМЕНО И ДРУГИ НЕОПХОДНИ ЕЛЕМЕНТИ У ОРГАНИЗМУ НЕ ДОВЕДУ У МЕТАБОЛИЦКИ БАЛАНС. Ово је у лецењу рака најважније јер су сви биохемијски процеси у организму медјузависни. Да би витамини деловали (било који) мора бити довољно луцење ензима који те витамине разградјују и спроводе у сва ткива. Да би се ензими луцили у довољној мери морају бити стимулисани неким другим храњивим састојцима, који се такодје морају унети у организам. Цео овај систем је комплексан, компатибилан и природно дефинисан. Свако нарушавање овог система (на пример генетским модификовањем биљака које су природна људска храна) производи ланцану реакцију. Тако смо вец навели да су у Аустралији генетски модификовали детелину коју су пасле овце и елиминисали из ње управо нитрилосиде тј. Витамин Б17. Тако, ма колике дозе "Лаетрила" се узимале, он се неце корисно разградјивати ако у организму недостају панкреатски ензими који могу да растворе опну малигне целије или неки минерали. Посебно је важан цинк. Цинк врши транспорт нитрилосида кроз ткива. Код давања инјекција "Лаетрила" за продирање кроз ткиво неопходан је и диметил-сулфооксид (ДМСО). У терепији се дају и велике колицине витамина Ц, као и емулзионисани витамини А и Е, а посебно витамин Б15. Дају се су и неки други минерали и антиоксиданти. У својој клиници »Лаетрилом« доктори Кребс, Ханс Нипер и Филип Бензел препоруцују да идеална ензимска комбинација за деловање »Лаетрила« садржи: Панцреатин (1250мг); Папаин (150мг); Бромелаин (150мг); Трyпсин (125мг); Липасе (50мг); Амyласе (50мг); а-цхyмотрyпсин (45мг); Рутин (100мг); сиров концентрат телецег тимуса (55мг); Зинц глуцонате (10мг); Супер оxиде дисмутасе (50мцг); Цаталасе (200 јединица); Л-Глутатхионе (10мг); Ово наводимо само да би се видело колико су деловања и самих ензима медјузависна, а њихова идеална комбинација са другим витаминима важна како би се малигна целија што боље напала. Зато је важно да се терапија »Лаетрилом« (иако је он сам потпуно нетоксицан и у слободној је продаји, осим у САД и Аустралији) обавља под надзором лекара који има са њим искуства у терапији. У третману рака "Лаетрилом" у клиници "Оаза наде" у Мексику, где је 35 година спроводи познати др Контрерас, користи се и хрскавица ајкуле. Зашто? Ајкуле су најздравија бица на планети. Имуне су практицно на све болести које цовек познаје. Верује се да је скелет ајкуле најодоговорнији за овакав имуни систем. По доктору Контрерасу ајкулина хрскавица блокира раст крвних судова смањујуци виталност канцерозног тумора. Ајкулина хрскавица стимулише производњу антитела и подупире цитав имуни систем. Овај нетоксицни елемент користан је и код лецења разних запаљивих процеса, реуматизма и осетеоартритиса. Коришцење ајкулине хрскавица је контраиндиковано са трудноцом и дојењем што, такодје, треба напоменути. Многи узимају витамин Б17 у природном стању, превентивно или као додатак терапији. Најцешце се узимају горки бадеми из коштице кајсије.Верујуци да што више поједу коштица брже це се излецити, неки доживе и тровање цијанидом који се у горком бадему налази. Бадем који није горак нема цијанида, што знаци да нема витамина Б17 у себи. "Латреил" је ипак мање токсицан од шецера и цак 21 пут мање токсицан од аспирина. Са друге стране, сви класицни лекови, који се користе у терапији рака, изузетно су отровни. Ево како цијанид из витамина Б17 (Лаетрила) фунционише. Рак воли шецер, а цијанид у коштици кајсије је окружен шецером. Рак једе шецер и трује се цијанидом. Зато је јако важно да се целије рака наведу да једу само шецер са цијанидом. Уношење сваког другог шецера у организам за време лецења треба елиминисати. То знаци не јести ни кромпир који је богат карбохидратима који се претварају у шецер. У противном целије рака це се слатко хранити, али се неце тровати. Напротив, још боље це напредовати. Код превентивног узимања таблета "Лаетрила" од 500 мг ефекат се појацава ако се узима и 5 до 7 коштица кајсија дневно јер се у коштицама налазе и други витамини, минерали и ензими, који це се активирати и помоци "Лаетрилу" да се у телу асимилује. Најбоље је заправо јести цитаву кајсију, а бадем из коштице претходно добро сажвакети. Не гутати цео. Протеолитски ензими варе протеински омотац око канцерозне целије и омогуцавају цијаниду да буде "сварен". Таблете ових ензима треба узимати три пута дневно (3 до 6) на празан желудац. Једна или две таблете се могу узети са храном како би се помогло у сваривању и редукцији токсицне несварене хране. Све су ово трикови које користе лекари у лецењу рака уз помоц "Лаетрила". Цитава ова метаболицка терапија се врши у две фазе, од којих прва траје 21 дан, а друга још три месееца. Али, то је само део терапије. Са друге стране, пошто као »окидаци« за умножавање канцерозних целија служе разне канцерогене материје, а оне су у виду разних цивилизацијских достигнуца, потребно их је потпуно елиминисати из организма. Зато за време лецења треба потпуно обуставити унос свих »канцерогених окидаца« или их свести на најмању могуцу меру. То знаци: избегавати намирнице животињског порекла, а потпуно искљуцити сланине, шунку, прееадјевине итд. Избегавати храну која је замрзнута и конзервирана и храну са вештацким адитивима. Избегавати све што садржи бели флуор и флуорисану воду (флуорид уништава ензиме), со, или бели шецер и вештацке засладјиваце (који су изузетно опасни). Не јести рибу пржену у уљу, вец само кувану и пецену. Од сокова узимати што више свеже цедјеног воца и поврца. Шест до осам цаша воде. Алкохол, дуван, кафа, седативи, аналгетици, морају се искљуцити. Најмање три сата дневно треба провести на сунцу, без наоцара са заштитним УВ филтерима. Што мање времена проводити на вештацком светлу, осим под оним које има цео спектар боја, као флуоресцентне цеви. Избегавати гледање телевизора као и коришцење лосиона, токсицних лакова за косу, антиперспирант дезодоранса, кармина, маскара, помада итд. Једноставно, прилагодити се животу цовека из природе. Најзад, оно што це сваког оболелог од рака довести у недоумицу је: да ли прво применити алтернативну терапију са »Лаетрилом«, или прво пробати са класицним лецењем, које нуди такозвана озбиљна медицина. То је свакако хамлетовска дилема, јер ако се прво крене са хемотерапијом, операцијама, цитостатицима, зрацењем, трансплантацијом целија..., и све се покаже несупешним, остају природни лекови, за којима вецина и посеже тек на крају. Али, проблем је што су тада многе здраве целије вец уништене, организам трајно осакацен и ослабљен, и још више токсикован. Алтернативна природна лецења, логицно, тада више не дају резултате. Са друге стране, саветовати некоме да прво крене са алтернативним лецењем (нпр. Лаетрилом), рискантна је препорука, јер це у слуцају неуспеха вецина лекара реци: »закаснили сте«. Како одлуцити? Антицки филозоф Сократ уцио је своје уценике да се у потрагу за истином може кренути само онда кад се доведе у питање неко веровање кога смо се до тада цврсто држали. Савремена пропагнда данас, путем медија, цини управо супротно, намецуци одговоре пре него што људи и помисле да нешто питају. Тако је највеци део цовецанства престао да мисли и постао потрошацка маса која се понаша у складу са рекламним препорукама и информацијама из медија. Навикли смо да други мисле и истражују за нас. Ни у време Сократа (који је натеран да попије цашу отрова) ни данас, онима који покушавају да мисле својом главом, није лако. На основу онога што је о »Лаетрилу« вец написано, свакоме створеном од природе (и бога), остаје да сам размисли и одлуци како це свој живот оцувати. А за то одлуцивање цовеку је и подарен мозак. Треба га само напунити информацијама и »укљуцити«. Само такав живот је и достојан цовека.
КРАТКИ САВЕТИ 1. Не сме се претерати у једењу семенки. Бадем из коштице треба прво добро сажвакати, а не гутати. 2. ФДА препоруцује да се не једе више од 6 коштица кајсије у току једног сата, јер може доци до токсицне реакције. Препоруцује се да дневна доза може бити до 70 коштица на дан. Многи људи узимају око 15 коштица дневно. Генралано узима се једна коштица на сваких 2,5 кг тежине дневно. Доктор Кребс препоруцује 30-до 35 дневно. 3. Рак воли шецер. Шецер у семену кајсије је окружен цијанидом. Канцер једе шецер, ослобадја се цијанид и трује га. Зато, када се једу ове коштице треба потпуно елиминисати уншење шецера из другог извора. 4. Уз коришцење таблете од 500 мг Лаетрила, узима се још 5-7 коштица јер оне у себи садрже и друге витамине, минерале и ензиме које допуњују терапију како би се Б17 добро асимиловао у организму. 5. Уз терапију Б17 узима се и Цхемотрyпсин који треба да разложи протеински омотац око канцерогене целије како би Б17 лакше деловао. 6. Семе лана треба прво самлети у млину за кафу, јер се цело зрно у цревима тешко раствара, тако да се Б17 не особадја. Ланено уље не садржи Б17.
Линкови и контакти: 1. Најпознатија светска клиника "Лаетрилом" обавља се у Мексику у Тијуани(на самој граници са САД у Калифорнији), у болници "Оаза наде". Воде је др. Ернесто Контерас и др Харолд Манер. Пошто је у САД "Летрил" забрањен Американци хрле овде. Адреса је: "Оасис оф Хопе Хоспитал", П.О. Боx 439045, Сан Yсидро, Цалифорниа 92143 УСА Председник: Др. Францисцо Цонтрерас Директор: Даниел Кеннедy 2. Таблете "Лаетрила"(Амигдалина), коштице од кајсија, пратеци ензими, емулсионисани витамини А и Е, комплетни протоколи Прве и Друге фазе лецења које примењује др. Контерас (укљуцујуци и нацин исхране у куцној терапији) и сви остали производи, могу се добити на адреси у Великој Британији: Тхе Витамин Сервице, ЛТД; 8 Мадеира Авенуе, Леигх-он-Сеа, Ессеx, СС9 3ЕБ, Унитед Кингдом. Наруцивање је могуце и преко интернета на www.vitserve.com телефон: +(44) 1702 470 923; фаx: +(44) 1702 471 475 Е-маил: supplies@thevitaminservice.com Цена једдног паковања "Лаетрила" од 100 таблета по 500мг је 95УСД, а од 100 мг 27УСД. Ампуле за инјекције су око 100 долара, ДМСО солуција 15 УСД. Коштице од кајсије 2x460 грама око 36 фунти. На све ово плаца се поштарина, а прихватају се скоро све медјународне платне картице. 3. У САД се може купити "Латерил" са етикетом "ОТРОВАН", његова употреба у лецењу је забрањена. Америцан Медиа/ Реалитy Зоне; ПО Боx 4646 Тхоусанд Оакс, ЦА 91359 УСА Интернет адреса: www.realityzone.com Телефон за наруџбе: (805) 498-2333 И (800) 595-6596 Фаx (805) 498-4868 Е-маил: info@realityzone.com Овај сервис нуди велики избор књига, брошура, аудио и видео касета као и куваре за правилну исхрану и потребне витамине и остале природне препарате. 3. У Аустралији се може контактирати клиника "Тхе Фоунтаин оф Лифе" и др. Мицхаел Таит. Тел. 617-5574-5144 ; Фаx 617-5574-5844 Е-маил mail@drmichaeltait.com или drmtait@thefountainoflife.ws Адреса: 41/232 Наппер Рд, Арундел, Голд Цоаст, Qуеенсланд, Аустралиа 4. За све остале информације о витамину Б17 погледајте и Интернет сајт: www.worldwithoutcancer.org.uk Е-маил: info@worldwithoutcancer.org.uk Телефон у Великој Британији је:(+44) 01702 480934 На овом сајту, могу се преузети бесплатне брошуре у којима се детаљно објашњава нацин деловања Лаетрила. Сви материјали су на енглеском, а њихова дистрибуција је СЛОБОДНА И ПОЖЕЉНА. 5. И у Европи постоје приватне клинике које све више примењују терапију витамином Б17, а информације о њима се могу добити на вец наведеним адресама.