Чернобил

уклеарне електричне централе су постројења за производњу електричне и/или топлотне енергије код којих нуклеарни реактор служи за произвођење топлоте. Све остало је као и код других термоелектрана и своди се на принцип добијања паре под притиском и њеним коришћењем за погон турбина.
Прва позната хаварија нуклеарне електране (НЕ) у свету догодила се марта 1979. године на Острву Три Миље у Америчкој држави Пенсилванији недалеко од Мидлтауна. После ове хаварије није изграђена ниједна нуклеарна електрана у САД-у.
У нуклеарној електричној централи- Јасловске Бохунице код града Трнаве (Чешка) дошло је до хаварије 5 јануара 1976. године и 22. фебруара 1977. године. Данас се сматра да је ова хаварија нуклеарне електране била прва у свету, али је ова хаварија дуго времена прикривана. Од нуклеарне хаварије у Чернобилу 26. априла 1986. године преко пет милиона је озрачено, а проценат је да ће више од седамдесет хиљада људи бити жртве леукемије и рака. Међутим, у студији Уједињених нација, процене казују да ће преко сто хиљада становника умрети само од рака. До данас се незна тачан број умрлих.
На територију Југославије у току 1986. године депоновано је око 2,37 % од укупне емитоване активности радионуклида из нуклеарне електране у Чернобилу, односто 5% емитованог 131Ј и око 10% емитованок 137Сs.
У Јапану, 30.септембра 1999. године у (НЕ) „Токаимура“ је дошло до цурења радиоактивних материја пошто су радници изазвали неконтролисану ланчану реакцију. Више од 300.000 људи из околине, морало је да остане у својим домовима, јер је ниво радиације био 15.000 пута већи од дозвољеног. Опсег ширења радиоактивног зрачења, био је 20 – 150 км, после инцидента у „Токаимури“.
Априла 2003. године, дошло је до хаварије Мађарске нуклеарне електране у Пакшу на Дунаву, 100км јужно од Будимпеште.
У свету данас ради преко 450 нуклеарних електричних централа.
Међународна агенција за атомску енергију је саопштила да је од 1993. годинедо октобра 1999. године било 508 нуклеарних „инцидената“, у просеку више од једног у свакој од 438 тада регистрованих (НЕ) у свету. Већина ових електрана је дубоко загазила у средње године, јер су цеви, вентили и контролни апарати застарили, што знатно повећава могућност хаварије на (НЕ).
Европском комесару за енергетику Андрису Писбалгсу (на мартовском саамиту 2007. године у Бриселу), уручена је петиција са 630.000 потписа грађана свих земаља чланица Европске уније којом се тражи затварање атомских централа на европском континенту. Ову акцију потписивања петиције водила је организација „ПРИЈАТЕЉИ ЗЕМЉЕ“, а поводом пола века од потписивања Римског уговора којим је основана Европска заједница за атомску енергију – ЕУРОАТОМ.
У нуклеарним електранама (НЕ), као фисиони материјал користи се изотопски састав урана (U). Уран усред своје радиоактивности (јонизујућег дејства) делује на људски организан на нивоу ЋЕЛИЈЕ, тако што врши јонизацију атома у њој. Биолошки ефекти зрачења испољавају се двојако: соматски и генетски ефекти. Соматски ефекти могу бити: акутни, позни и тератогени. Генетски ефекти представљају зрачење индукције мутације у полним ћелијама, које се преносе из генерације у генерацију. Према данашњем сазнању са генетског аспекта НЕМА ДОПУШТЕНИХ ДОЗА ЗРАЧЕЊА НИТИ КОНЦЕНТРАЦИЈА ХЕМИСКИ МУТАГЕНИХ СУПСТАНЦИ. То значи да се последице зрачења и хемиских мутагена могу испољити у другој или чак после тридесете генерације и то врло опасне и несагледиве.
Када се десе нуклеарне хаварије на почетку су заинтересовани и држава и околне земље, цели свет. Али, када прође први вал заинтересованости, онда остају локалне власти које се морају бринути о локалном становништву, уместо, да бригу о последицама нуклеарне хаварије води држава.
Велика противљења нуклеарној енергији у јавности после Чернобиљске катастрофе 26. априла 1986. године, са стравичним последицама до сада, као и о тератогеном дејству на здравље становништва су ЗАБОРАВЉЕНА.
Да се не заборави Н ГЕНОЦИД  и да су нам пројектили са осиромашеним ураном (ОU), касетне и графитне бомбе нанели тешке последице по животну средину и здравље становништва. Пви смо у Европи по питању рака грлића материце, а у Пчињском округу (Врање), предходних година рађало се двадесетак деце са деформитетима, у 2009.години било их је 73.
Проф. др Миодраг Пантелић спец. санитарне хемије Технички факултет Чачак