Из Википедије, слободне енциклопедије
Картагина је антички град који се налазио на северу Африке, на територији данашњег
Туниса. Основали су је
феничански трговци из
Тира. Према предању, након смрти краља
Тира Матана I, крајем 9. века п. н. е. наследио га је његов син
Пигмалион. Пигмалион је био у сукобу са својом сестром,
Елисом (Дидо), те је наредио да се убије њен муж, Асерба врховни Мелкартов свештеник. Елиса је побегла са својим присталицама на
Кипар, и одатле на север
Африке, данашњи Тунис, где јој је краљ Јарба дозволио да подигне град на површини колико се простире кожа бика. Домишљата принцеза Елиса нареди да се коже бика исече на танке траке са којима је успела да окружи једно брдо и околне земље. Тамо је основала Кварт Хадашт (феничански: Quart Hadasht), што значи "нови град", то јест Картагину,
814. пне
[1].
Колонија је постала веома важна трговачка сила и ривал самим феничанским метрополама. Око овог града настало је
Картагињанско царство, најважнија поморска сила на Медитерану до
Пунских ратова.
[уреди] Пад Картагине
Карта Медитерана са локацијом Картагине (у близини данашњег града
Тунис).
Током сталних сукоба са
Римским царством и три
Пунска рата, Картагина је последњи пут нападнута 149. године пре нове ере. Повод за трећи Пунски рат је била одлука Римског сената за напад. Римски сенатор
Марко Порције Катон Старији је пре тога низ својих говора пред Римским сенатом завршавао чувеном реченицом
лат.
Ceterum censeo Carthaginam delendam esse, "Уосталом сматрам да Картагина треба да буде разорена". Пуне три године Картагина је одолевала нападима, да би на крају била побеђена и поробљена. Одлуком Римског сената сви преживели Картагињани су продати као робови и Картагина је разрушена а земља око града преорана и посута морском соли, да не би успевала вегетација. Постојала је и забрана насељавања области Картагине, која се примењивала око двеста година.
[уреди] Период под Вандалима
Вандали освајају Картагину 439. године заузимајући територије под римском влашћу. Они користе повољну стратешку позицију и врше пиратске нападе по Средоземљу. Најчувенији
напад на Рим су извели 2. јуна 455. године по чему је у средњем веку усвојен израз
вандализам. Консолидовањем Источног римског царства под
Јустинијаном I 15. септембра 533. године, Римљани под вођством
Велизара поново заузимају Картагину.
[уреди] Савремено доба
Рушевине Картагине су откривене приликом грађевинских радова на палати Председника
Хабиба Бургибе, у другој половини
20. века. Данас се користе као туристичка атракција.
[уреди] Изглед града
Данашњи изглед Котона, војне луке
Две велике, вештачке луке су грађене у граду, једна за чување велике морнарице од 220 ратних бродова позната и као Котон, и друга трговачка за трговину. Унутар војне луке, која је уједно била и средиште града, налазио се вештачки оток са овалном зградом са које се могло надгледати пристаништа и бродове који прилазе
граду.
 | Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне. Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће референце. |
Војна лука називала се још и Котон Картаге, била је кружног облика, а њене се контуре могу разазнати још и данас. Ископавања су показала да су Картагињани саградили стотине докова од опеке на вештачком острву кружног облика, усред здања. Бродови су се могли довући на копно за поправак. Археолози су израчунали да су у изградњи овог мамутског пројекта, Картагињани уклонили четвртину милиона кубних метара земље. Од трговачке луке је била заштићена овалним и масивним зидом те у њу није смео крочити нити један странац. Сматрано је светским чудом у доба антике, ово софистицирано здање је могло примити око 220 ратних бродова у надсвођене одељке, попут данашњих гаража. Била је то најнапреднија лука својег доба. Све је надгледавала капетанија која је била лоцирана у средишту, на вештачком острву. Од тамо су могли надгледати целу луку и обалу.
Град је имао масивне зидове, 37 километара дуге, дуже од других градова тога времена. Већи део зидина је био смештен на самој обали. Био је то одбрамбени систем од три дела; јарка са насипом, мањег зида и главног зида у којем је живео и део Карташке војске те коњи и слонови. И зидине Картаге су биле сматране светским чудом, те су и оне биле најсофистициранији одбрамбени систем својег времена у које су становници имали велико поверење. У правилу, вечи део зида никада није био пробијен. Град је такође имао велике некрополе и подземна гробља, сакрална подручја, тржнице, Веће старешина, торњеве, велику књижару и
позориште, и био је подељен у четири стамбене површине једнаке величине са истим распоредом.
[уреди] Цитадела и остатак града
Поглед на остатке пунских грађевина на цитадели Бирса
Отприлике у средишту града налазила се висока
цитадела звана Бирса, а њени се остаци могу видети и данас. Са својим великим бројем становника (500 000), Картагина је била један од највећих градова хеленистичког доба и уједно спада међу највеће градове пред-индустријске историје. Картага се може упоредити са
Менхетном у
Њујорку, јер је велика популација живела на релативно малом подручју. Будући да су сви желели становати унутар градских зидина, упркос растућој популацији, градске архитекте су почеле зидати апартмане и вишеспратнице. Занимљиво је да су становници Картагине, како би уштедели новац, своје куће облагали неком врстом малтера, тако да су изгледале као да су изграђене од скупоценог
мермера.
- ^ Vich Sáez S. La expansión fenicia. Colonización del Mediterráneo. Historia y Vida;N.444:42-9
Тунис
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen