Одликовање у Србији, у модерном смислу, први пут се појављује 1859. када је кнез Милош Обреновић установио Медаљу за приврженост. Њоме је наградио све који су му помогли да после ослобођења Србије по други пут дође на власт.
Одавање признања и захвалности за заслуге појединцима на друштвеном нивоу јавља се још у најстаријим, племенски организованим заједницама. Првобитно су то били дарови у крзну, оружју или скупоценим тканинама. У средњем веку само високи феудалци који су уживали одређене титуле и привилегије могли су бити награђени својом припадношћу одређеном реду нпр. темплара, тевтонских или касније малтешких витезова.
Отуда и сва одликовања, која настају после осамнаестог века имају средњовековно порекло. Од тог времена у већини новоформираних држава Европе и света установљено је додељивање ордена, медаље или споменице, као одличја владареве и државничке захвалности у зависности од личних заслуга појединца.
Српска одликовања, изложена у сталној поставци Војног музеја у Београду, додељивана су за храброст и самопрегор у ратовима вођеним на овом поднебљу. У мирнодопским условима добијале су их личности заслужне за развој друштва и државе, унапређење просвете, науке и стваралачких уметности. Краљевске династије Обреновића и Карађорђевића углавном су их установљавале приликом обележавања значајнијих догађаја у историји Србије, али и приликом честих одбрамбених војни којима су српска војска и народ судбински били изложени.
Краљ Петар I
Карађорђевић са орденом
светог Кнеза Лазара
– Први српски орден, као одликовање највишег ранга, везујемо уз кнеза Михаила Обреновића који је, поводом јубилеја пола века од Другог српског устанка, 1865. године установио спомен-одличје Таковски крст. Кнез је тако желео да награди све преживеле учеснике устанка, као и фамилије преминулих – каже Душанка Маричић, виши кустос Војног музеја.
Тада и почиње развој Таковског крста који ће се касније дефинисати као пeтостепени орден. У периоду српско–турских ратова 1876–1878. овај орден прераста у Таковски крст с мачевима који постаје статусно обележје јунака до 1903. и краја владавине династије Обреновић.
Коначно и поновно проглашење Краљевине Србије 1882, која је, подсетимо, престала да постоји крајем средњег века, а њено обнављање трајало је од Првог српског устанка, иницирало је 1883. доношење Закона о одликовањима када су основана два нова српска одличја, Орден белог орла и Орден светог Саве. Установио их је први српски краљ модерног доба Милан I Обреновић.
Орден белог орла, по мишљењу многих, једно је од најлепших српских одликовања. По закону имао је пет степена. Први, Велики крст могло је добити само пет лица; други, Велики официр носило је њих двадесет; трећи, Командир њих четрдесет; четврти, Официр добијало је сто педесет, док је орденом петог степена, Кавалиром награђивано до три стотине заслужни
х личности. Са доделом овог одликовања наставља и династија Карађорђевић, уз измену на реверсу. На њему је уместо монограма краља оснивача, уписана година обнављања Краљевине Србије. Тридесет две године после оснивања Ордена белог орла, Краљ Петар I Карађорђевић основао је, у време Првог светског рата, Орден белог орла са мачевима, који је додељиван за заслуге стечене у победама Србије.
Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена
Звезда ордена светог Саве I степена
За заслуге у просвети, књижевности, цркви и лепим уметностима краљ Милан Први установио је Орден светог Саве. Орденска девиза и порука највећег српског светитеља "трудом својим све пренебрегни", уписивањем на овом одличју оваплоћује вековну, ванвременску и увек актуелну поруку светога Саве свом народу.
– Ово одличје је такође организовано у пет степена, а у Војном музеју чува се орден светога Саве првог степена којим је, за заслуге у мирнодопским условима одликован војвода Степа Степановић – подсећа виши кустос музеја.
У то време то није био као данас орден Српске цркве, већ званичан државни орден који је додељивао краљ, како из династије Обреновић, тако и из династије Карађорђевић. Као такав, уз уписану 1883. као годину оснивања уместо обреновићевског монограма на реверсу, Орден светог Саве био је актуелан све до Другог светског рата.
Поводом прославе петстоте годишњице Косовске битке 1889. установљен је Орден светог кнеза Лазара који је имао само један степен. О судбини овог династичког одликовања још увек нема поузданих података, а о његовом изгледу сведоче само портрети Обреновића и Карађорђевића који су, као краљеви и пунолетни престолонаследници, једини имали право да га носе. Идејни нацрт ордена светог Кнеза Лазара Михаила Валтровића, чува се у Историјском музеју Србије.
– Све три инсигније овог несталог ордена, једна Александра Првог Обреновића, друга Петра Првог Карађорђевића и трећа израђена по налогу кнеза Павла, коју је наручио поводом пунолетства Петра II, израђене су од злата и украшене рубинима, сафирима, смарагдима, брилијантима и бисерима – каже арх. Драгомир Ацовић, члан Крунског савета принца престолонаследника Александра Карађорђевића и председник Друштва хералдичара Србије
Крст милосрђа
Златна медаља за храброст Милош Обилић
Дана 11. децембра 1898, када се обележавало четири деценије од Светоандрејске скупштине на којој су Обреновићи сменили супарничку династију на власти, Краљ Александар Први Обреновић основао је Орден Милоша Великог. Њиме су награђивана лица с нарочитим услугама учињеним владајућој породици. Имао је највиши ранг међу одликовањима Краљевине Србије до доласка Карађорђевића на престо.
Орден Карађорђеве звезде са четири степена уз девизу "за вјеру и слободу 1804“, основао је Петар I Карађорђевић у знак сећања на Карађорђеву побуну. Од 1904. године, у којој се обележавао век од почетка Првог српског устанка, овај орден био је највише одликовање Краљевине Србије. Попут Таковског крста и Белог орла и овај орден, настао у време мира, у ратно доба постаје Карађорђева звезда с мачевима. Од 1912. и Првог балканског рата додељује се за осведочену храброст и заслуге у рату. У току Првог светског рата краљ Петар I установљава и војнички орден Карађорђеве звезде коју је додељивао подофицирима, капларима, значарима и редовима српске војске уз уписану девизу "за храброст".
Поред ордења, као одличја највишег ранга, веома важно место у систему награђивања у другим земљама, па и у Србији, имале су и медаље. Обично се њихов назив везивао уз признате врлине, достојне самог чина одликовања. Неке од медаља по својој важности и значају имале су и виши ниво од ордена. Додељиване су за храброст, јунаштво, ревносту службовању, војничко умеће и друге начине доказане оданости држави и краљу.
– Једна о најлепших и најцењенијих је медаља за храброст која носи име осведоченог јунака, Милоша Обилића. Установљена је 1913. у Другом балканском рату и имала је две класе, златну и сребрну – прича госпођа Маричић.
Споменице су почасна одликовања нижег ранга, али имају своју историјску тежину, јер се додељују о годишњицама и јубилејима свим учесницима неког догађаја.
– Једна од најрепрезентативнијих је Албанска споменица коју су носили сви они који су прешли Албанију 1915. На њој је натпис "својим ратним друговима Александар", а на реверсу је девиза "за верност отаџбини".
По завршетку Првог светског рата и оснивању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918, Србија своја одликовања уноси и у новонасталу државу. Она, уз остала у међувремену установљена, опстају као важећи симболи државничке захвалности најистакнутијим појединцима све до Другог светског рата, када њихова додела потпуно престаје.
Орден таковског крста са мачевима III степена
Одавање признања и захвалности за заслуге појединцима на друштвеном нивоу јавља се још у најстаријим, племенски организованим заједницама. Првобитно су то били дарови у крзну, оружју или скупоценим тканинама. У средњем веку само високи феудалци који су уживали одређене титуле и привилегије могли су бити награђени својом припадношћу одређеном реду нпр. темплара, тевтонских или касније малтешких витезова.
Отуда и сва одликовања, која настају после осамнаестог века имају средњовековно порекло. Од тог времена у већини новоформираних држава Европе и света установљено је додељивање ордена, медаље или споменице, као одличја владареве и државничке захвалности у зависности од личних заслуга појединца.
Српска одликовања, изложена у сталној поставци Војног музеја у Београду, додељивана су за храброст и самопрегор у ратовима вођеним на овом поднебљу. У мирнодопским условима добијале су их личности заслужне за развој друштва и државе, унапређење просвете, науке и стваралачких уметности. Краљевске династије Обреновића и Карађорђевића углавном су их установљавале приликом обележавања значајнијих догађаја у историји Србије, али и приликом честих одбрамбених војни којима су српска војска и народ судбински били изложени.
Краљ Петар I
Карађорђевић са орденом
светог Кнеза Лазара
– Први српски орден, као одликовање највишег ранга, везујемо уз кнеза Михаила Обреновића који је, поводом јубилеја пола века од Другог српског устанка, 1865. године установио спомен-одличје Таковски крст. Кнез је тако желео да награди све преживеле учеснике устанка, као и фамилије преминулих – каже Душанка Маричић, виши кустос Војног музеја.
Тада и почиње развој Таковског крста који ће се касније дефинисати као пeтостепени орден. У периоду српско–турских ратова 1876–1878. овај орден прераста у Таковски крст с мачевима који постаје статусно обележје јунака до 1903. и краја владавине династије Обреновић.
Коначно и поновно проглашење Краљевине Србије 1882, која је, подсетимо, престала да постоји крајем средњег века, а њено обнављање трајало је од Првог српског устанка, иницирало је 1883. доношење Закона о одликовањима када су основана два нова српска одличја, Орден белог орла и Орден светог Саве. Установио их је први српски краљ модерног доба Милан I Обреновић.
Орден белог орла, по мишљењу многих, једно је од најлепших српских одликовања. По закону имао је пет степена. Први, Велики крст могло је добити само пет лица; други, Велики официр носило је њих двадесет; трећи, Командир њих четрдесет; четврти, Официр добијало је сто педесет, док је орденом петог степена, Кавалиром награђивано до три стотине заслужни
х личности. Са доделом овог одликовања наставља и династија Карађорђевић, уз измену на реверсу. На њему је уместо монограма краља оснивача, уписана година обнављања Краљевине Србије. Тридесет две године после оснивања Ордена белог орла, Краљ Петар I Карађорђевић основао је, у време Првог светског рата, Орден белог орла са мачевима, који је додељиван за заслуге стечене у победама Србије.
Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена
Звезда ордена светог Саве I степена
За заслуге у просвети, књижевности, цркви и лепим уметностима краљ Милан Први установио је Орден светог Саве. Орденска девиза и порука највећег српског светитеља "трудом својим све пренебрегни", уписивањем на овом одличју оваплоћује вековну, ванвременску и увек актуелну поруку светога Саве свом народу.
– Ово одличје је такође организовано у пет степена, а у Војном музеју чува се орден светога Саве првог степена којим је, за заслуге у мирнодопским условима одликован војвода Степа Степановић – подсећа виши кустос музеја.
У то време то није био као данас орден Српске цркве, већ званичан државни орден који је додељивао краљ, како из династије Обреновић, тако и из династије Карађорђевић. Као такав, уз уписану 1883. као годину оснивања уместо обреновићевског монограма на реверсу, Орден светог Саве био је актуелан све до Другог светског рата.
Поводом прославе петстоте годишњице Косовске битке 1889. установљен је Орден светог кнеза Лазара који је имао само један степен. О судбини овог династичког одликовања још увек нема поузданих података, а о његовом изгледу сведоче само портрети Обреновића и Карађорђевића који су, као краљеви и пунолетни престолонаследници, једини имали право да га носе. Идејни нацрт ордена светог Кнеза Лазара Михаила Валтровића, чува се у Историјском музеју Србије.
– Све три инсигније овог несталог ордена, једна Александра Првог Обреновића, друга Петра Првог Карађорђевића и трећа израђена по налогу кнеза Павла, коју је наручио поводом пунолетства Петра II, израђене су од злата и украшене рубинима, сафирима, смарагдима, брилијантима и бисерима – каже арх. Драгомир Ацовић, члан Крунског савета принца престолонаследника Александра Карађорђевића и председник Друштва хералдичара Србије
Крст милосрђа
Златна медаља за храброст Милош Обилић
Дана 11. децембра 1898, када се обележавало четири деценије од Светоандрејске скупштине на којој су Обреновићи сменили супарничку династију на власти, Краљ Александар Први Обреновић основао је Орден Милоша Великог. Њиме су награђивана лица с нарочитим услугама учињеним владајућој породици. Имао је највиши ранг међу одликовањима Краљевине Србије до доласка Карађорђевића на престо.
Орден Карађорђеве звезде са четири степена уз девизу "за вјеру и слободу 1804“, основао је Петар I Карађорђевић у знак сећања на Карађорђеву побуну. Од 1904. године, у којој се обележавао век од почетка Првог српског устанка, овај орден био је највише одликовање Краљевине Србије. Попут Таковског крста и Белог орла и овај орден, настао у време мира, у ратно доба постаје Карађорђева звезда с мачевима. Од 1912. и Првог балканског рата додељује се за осведочену храброст и заслуге у рату. У току Првог светског рата краљ Петар I установљава и војнички орден Карађорђеве звезде коју је додељивао подофицирима, капларима, значарима и редовима српске војске уз уписану девизу "за храброст".
Поред ордења, као одличја највишег ранга, веома важно место у систему награђивања у другим земљама, па и у Србији, имале су и медаље. Обично се њихов назив везивао уз признате врлине, достојне самог чина одликовања. Неке од медаља по својој важности и значају имале су и виши ниво од ордена. Додељиване су за храброст, јунаштво, ревносту службовању, војничко умеће и друге начине доказане оданости држави и краљу.
– Једна о најлепших и најцењенијих је медаља за храброст која носи име осведоченог јунака, Милоша Обилића. Установљена је 1913. у Другом балканском рату и имала је две класе, златну и сребрну – прича госпођа Маричић.
Споменице су почасна одликовања нижег ранга, али имају своју историјску тежину, јер се додељују о годишњицама и јубилејима свим учесницима неког догађаја.
– Једна од најрепрезентативнијих је Албанска споменица коју су носили сви они који су прешли Албанију 1915. На њој је натпис "својим ратним друговима Александар", а на реверсу је девиза "за верност отаџбини".
По завршетку Првог светског рата и оснивању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918, Србија своја одликовања уноси и у новонасталу државу. Она, уз остала у међувремену установљена, опстају као важећи симболи државничке захвалности најистакнутијим појединцима све до Другог светског рата, када њихова додела потпуно престаје.
Орден таковског крста са мачевима III степена
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen