Kako ne znam ni ja sam ali ova je mnogo lepa da kuha.
Freitag, 31. Dezember 2010
Mittwoch, 22. Dezember 2010
АНЂЕО
АНЂЕО ЧУВАР
Ми смо оно што увек понављамо.
У срећним тренуцима славити Бога.
У тешким тренуцима тражити Бога.
У тихим тренуцима величати Бога.
У болним тренуцима уздаје у Бога.
У сваком тренутку захвалност Богу.
Tуга гледа унатраг, брига гледа око себе,
а вера гледа унапред и горе.
Mоже звучати чудно, али оваква поруку се прима на време.
Верујемо у нешто када се то већ догоди. Aнђели постоје, само понекад они немају крила и зовемо их пријатељима,
Tи си један од њих.
Montag, 20. Dezember 2010
breskve i
U Bibliji se cak može naci i zanimljiv citat gde Bog, nakon što je stvorio coveka i ženu, kaže: "… dajem vam biljke sa semenom, rasutim po citavoj planeti, i svako drvo koje ima plod sa semenom bice vaša hrana".
------- Tako u jelovniku Eskima i Indijanaca, koji takodje ne pate od ovih bolesti, preovladjuje meso koje ukljucuje i divljac. To je najcešce meso jelena, dopunjeno raznim divljim bobicavim sezonskim vocem. Što je najzanimljivije, kod ovih ljudi uošte ne postoji gojaznost, iako svakodnevno u organizam unose velike kolicine životinjske masti. -------------
Prica koja sledi je prica o vitaminu B17, koji je još pre pedeset godina sintetizovan pod imenom Laetril odnosno Amigdalin. Ucinio je to biohemicar Ernst. T. Krebs.
Bila je to borba entuzijasta - lekara, biohemicara i nekih novinara da plasiraju teoriju po kojoj je "opaka bolest" – rak, zapravo samo jedna avitaminoza, odnosno hronicni poremecaj metabolizma izazvan nedostatkom jednog vitalnog sastojka u ishrani.
Bila je to borba entuzijasta - lekara, biohemicara i nekih novinara da plasiraju teoriju po kojoj je "opaka bolest" – rak, zapravo samo jedna avitaminoza, odnosno hronicni poremecaj metabolizma izazvan nedostatkom jednog vitalnog sastojka u ishrani.
Pojava teorije doktora Krebsa i njegovog alternativnog leka pod imenom Laetril, od strane americke Administracije za ishranu i lekove (FDA) nazvana je "šarlatanstvom" i "prevarom". Gradjanima je predoceno da je lek otrovan i opasan. Tako je prica o vitaminu B17, Laetrilu, Amigdalinu (svi nazivi oznacavaju isto) - zapecacena.
Ali, pojavom Interneta, koji se teže može kontrolisati, ponovo je otvorena prica o Ernstu T. Krebsu, Džonu Berdu, Ralfu Mosu i drugima, kojima je etika bila ispred interesa.
O svemu ovome pisao je u svojim knjigama »Politika u lecenju raka« i »Svet bez raka«, Edvard Grifin. Evo te price.
U ljudskom telu postoje hiljade celija koje su na neki nacin ostale "zarobljene" u stadijumu embriona.
Nazovimo ih ovde jednostavno "univerzalnim celijama". One služe za popravku eventualno oštecenih delova tela. Na primer, kada dodje do loma neke kosti, ove celije se transformišu u koštane celije i popunjavaju pukotine u kostima. Ako dodje do oštecenja nekog mekog tkiva, ove celije se pretvaraju u celije adekvatne tom tkivu. U slucaju gubitka krvi, "univerzalne celije" se transformišu u celije krvi. Kada dodje do fizicke traume ili hemijskog debalansa u organizmu ove celije se formiraju i aktiviraju povecanje nivoa estrogena i ostalih steroidnih hormona kako bi se stimulisao njihov dalji rad na poslovima zamene uništenih celija. Kada se ošteceno tkivo ili kost potpuno regeneriše ili se organizam vrati u normalni hemijski balans, proces umnožavanja ovih "univerzalnih celija" se zaustavlja.
Ako je, medjutim, hemijski balans u organizmu i dalje poremecen, ove celije nastavljaju i dalje da se razmnožavaju. Dobrocudni tumori i polipi su znak da je proces jedne takve obnove zaustavljen, ali sa malim zakašnjenjem.
Kada se kaže da je rak posledica stresnog nacina života, dolazi zapravo do energetskog i hemijskog debalansa i to je "okidac" koji aktivira "univerzalne celije".
Ako je imuni sistem organizma oslabljen zbog loše ishrane, ili je starenjem smanjeno lucenje enzima iz pankreasa, stresom ili traumom aktivirane ove celije pocinju da se umnožavaju, ali ne mogu da se zaustave.
Zato je prvi zadatak u terapiji kancera snabdevanje organizma svim potrebnim hranjivim sastojcima kako bi se svi hemijski procesi stabilizovali cime bi se zaustavilo umnožavanje kancerogenih celija. Drugi zadatak je njihovo uništavanje.
Ernst T. Krebs, koji je prethodno izdvojio i vitamin B15, analizirajuci razne avitaminoze u ljudskom organizmu uocio je neke slicnosti. Tako nedostatkom vitamina C nastaje poremecaj poznat kao »skorbut«, nedostatak PP vitamina nastaje » pelagra«, avitaminoza B1 - beriberi itd. Sve ove bolesti nastaju iznenada, bez ikakvih prethodnih znakova. Covek je danas zdrav, a vec sutradan može biti smrtno bolestan. Organizam jednostavno nema nikakvu reakciju, nikakvo upozorenje, kao kod dejstva nekog virusa ili bakterija. Za oporavak od "skorbuta", na primer, potrebno je nekoliko dana, ili samo nekoliko sati davati vece doze vitamina C i veoma teški simptomi bolesti iscezavaju. Javljaju se ponovo samo ukoliko opet dodje do vitaminskog deficita.
Kancerogene materije su samo »okidaci« koji pokrecu »univerzalne celije« . Vitalni sastojak koji remeti metabolizam i izaziva pojavu raka Krebs je izdvojio kao vitamin B17.
Kako je došlo do toga da milionima ljudi nedostaje jedan vitalni hemijski element?
Dr Krebs je nakon dugogodišnjih istraživanja utvrdio da su ljudi vekovima jeli hleb od zrnevlja prosa i lana koje je bogato upravo vitaminom B17. Generecijama su žene mrvile koštice od kajsije, šljive, trešnje, jabuka i drugih vrsta voca iz familije Rosaceae (ruže). Mešale su ih zajedno sa mesnatim delom vocke spravljajuci džem. Prosto, ništa se nije bacalo.
U Bibliji se cak može naci i zanimljiv citat gde Bog, nakon što je stvorio coveka i ženu, kaže: "… dajem vam biljke sa semenom, rasutim po citavoj planeti, i svako drvo koje ima plod sa semenom bice vaša hrana".
Istraživanja su pokazala da himalajsko pleme Hunza uopšte ne pati od raka i kardiovaskularnih oboljenja. Ishrana im je bazirana upravo na uzimanju hrane sa košcicama kajsije i zrnevlju prosa. Ali, kada se pripadnici ovog plemena izlože zapadnjackoj ishrani, nakon što napuste svoje izvorne prehrambene obicaje, pocinju da pate od svih ovih bolesti.
Pošto pripadnici ovog plemena inace jedu veoma malo mesa, pobornici vegetarijanske ishrane su odmah zakljucili da je to razlog. Ali nije tako.
Krebs je zapravo našao da postoje još dve grupe ljudi koje uopšte ne oboljevaju od raka. Jedni su upravo mesojedi, drugi biljojedi.
Četiri devedesetogodišnjaka iz plemena Hunza
Pripadnici plemena Hunza skupljaju koštice kajsije
Tako u jelovniku Eskima i Indijanaca, koji takodje ne pate od ovih bolesti, preovladjuje meso koje ukljucuje i divljac. To je najcešce meso jelena, dopunjeno raznim divljim bobicavim sezonskim vocem. Što je najzanimljivije, kod ovih ljudi uošte ne postoji gojaznost, iako svakodnevno u organizam unose velike kolicine životinjske masti.
Ipak, i za Himalajce i Indijance i Eskime zajednicko je što koriste hranu tipicnu za njihovo prirodno okruženje. Kada se pažljivo analiziraju sastojci te hrane vidi se da je vitamin B17 obavezno prisutan u svakoj. Vrsta jelena koja im je u jelovniku, prevashodno se hrani travama koje sadrže nitriloside, a koji su izvor vitamina B17. Razno osušeno voce koje Eskimi i Indijanci jedu, takodje sadrži velike kolicine vitamina B17.
Na žalost, vecina zapadnih civilizovanih kultura, odavno je prešla na hleb od pšenice, koja uopšte ne sadrži nitriloside. Trava koju koriste domace životinje za ispašu, sadrži samo tragove nitrilosida. Imala bi ih možda više, da covek nije poceo veštacki da preorava i seje razne vrste trava, tamo gde one po prirodi nikada ne bi nikle. Tako za razliku od "civilizovane" stoke, indijanska i eskimska jede samo ono što je niklo u prirodnom staništu.
Tako su coveku koji jede meso i tu uskracene mogucnosti da unese vitamin B17. Pleme Hanza i Eskimi dobijaju u ishranu 250 do 3000 miligrama vitamina B17 svakog dana. Evropljani i Amerikanci jeduci "civilizovanu" i "fast fud" hranu, primaju jedva 2 miligrama dnevno. Koštice su odavno izbacene iz jelovnika.
Laetril, Amigdalin, B17 zvanicno je prihvacen kao vitamin 1952.godine.
Ali onda su krenuli žestoki napadi na njega.
Šta bi se sa citavom ovom armijom zaposlenih i unosnim farmaceutskim biznisom dogodilo ako bi se pronašlo da je rak samo posledica pogrešne ishrane i nedostatka vitamina B17 koji se lako može sinteteizovati iz koštica kajsije, limuna, breskve, jabuke, tropske kasave...? Ko može patentirati jabuke i kajsije kao svoj proizvod? Hemoterapija, zracenja, citostatici, skupa genetska istraživanja (koja se pod navodnom brigom za zdravlje ljudi više rade zbog ispitivanja bojnih otrova) postali bi nepotrebni i morali bi se pravdati na drugi nacin.
U nemogucnosti da patentiraju hemijski sastav Laetrila, kako je Krebs nazvao izolovani B17, jer ga ima svuda u prirodi, i to jeftino, multinacionalne farmaceutske kompanije su, uplašene za svoj profit koji su ostvarivale od terapija citostaticima i zracenjem, krenule u žestoku kampanju protiv ovog vitamina.
Zato je objavljivanje teorije o vitaminu B17 odmah naišlo na žestoka osporavanja u SAD, o cemu je u svojoj knizi »Svet bez raka« pisao Edvard Grifin, još sedamdesetih godina prošlog veka. Predvodnici u ovome bile su velike farmaceutske kompanije, preko americke vlade, korumpiranih lekara i biohemicara koji su se mimo svake etike trudili da u medijima Laetril (vitamin B17), prikažu kao veoma otrovan i opasan. Pokrenuta je žestoka medijska kampanja u kojoj je iznesena tvrdnja da Laetril u sebi sadrži otrov cijanid.
Nije, medjutim, pominjano da cijanid postoji i u vitaminu B12, pa se on ipak slobodno prodavao u apotekama.
Nije pomoglo ni to što je Dr Krebs sam sebi, šezdesetih godina pred brojnim novinarima, ubrizgao veliku dozu "Laetrila" i ostao živ. Umro je 1996. u devedesetoj godini.
***
Još 1802. izvesni hemicar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživaci postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grckog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski - amandula.
Upotreba "Amigdalina" datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naci podatak da je korišcen gorak badem koji sadrži izvesne supstance kojima su lecene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim kolicinama upravo prisutan u gorkom bademu.
Cak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišcenje "aqua amigdaloruma" za lecenje tumora na koži.
Ali sistematizovana studija o vitaminu B17 nije radjena sve od pedesetih godina prošlog veka. Vitamin B17 je zapravo procišcen iz "amigdalina" i to je 1952. godine ucinio Ernst T. Krebs, mladji. Nazvao ga je LAETRIL (Laetrile) što je skracenica od laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside i farmakološki je naziv za nitriloside (Beta-cijanoforicne glikozide). Da se radi o vitaminu B17 zvanicno je prihvaceno 1952.
Samstag, 18. Dezember 2010
Geburtstag
Ljubica Opacic „Baba“
10. Geburtstag
Heute wirst du 10 JahreKind bist du schon groß
Es ist so schön dass es dich gibt
Weil du die Sonne unseres Herzens bist
Heute wird gefeiert mit viel Trara,
Ikono dene erste Null ist da.
Das finden wir alle so super,
das dieser kleine Windelpuper,
gemausert hat sich wunderbar,
drum sind wir heut zum feiern da.
Vom Herzen wird dir hier viel gegeben,
sollst viel Glück haben in deinem Leben.
Hier ist ein kleines Gedicht,Ikono dene erste Null ist da.
Das finden wir alle so super,
das dieser kleine Windelpuper,
gemausert hat sich wunderbar,
drum sind wir heut zum feiern da.
Vom Herzen wird dir hier viel gegeben,
sollst viel Glück haben in deinem Leben.
ein größeres kenne ich nicht.
Und ist das Gedicht auch klein,
es ist für Dich ganz allein.
Herzlichen Glückwunsch zum Geburtstag
Deine Baba Ljubica
Sonntag, 12. Dezember 2010
Sonntag, 21. November 2010
Календар
| KW | Mo | Di | Mi | Do | Fr | Sa | So |
|---|
| KW 47 | 22. 11. | 23. 11. | 24. 11. | 25. 11. | 26. 11. | 27. 11. | 28. 11. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| - |
| KW 48 | 29. 11. | 30. 11. | 1. 12. | 2. 12. | 3. 12. | 4. 12. | 5. 12. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| KW 49 | 6. 12. | 7. 12. | 8. 12. | 9. 12. | 10. 12. | 11. 12. | 12. 12. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| KW | Mo | Di | Mi | Do | Fr | Sa | So |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| KW 50 | 13. 12. | 14. 12. | 15. 12. | 16. 12. | 17. 12. | 18. 12. | 19. 12. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| KW 51 | 20. 12. | 21. 12. | 22. 12. | 23. 12. | 24. 12. | 25. 12. | 26. 12. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| KW 52 | 27. 12. | 28. 12. | 29. 12. | 30. 12. | 31. 12. | 1. 1. | 2. 1. |
|---|
Monatsübersicht
| Dezember 2010 | |||||||
| KW | Montag | Dienstag | Mittwoch | Donnerstag | Freitag | Samstag | Sonntag |
| 48 | 1 | 2 Chanukka | 3 | 4 | 5 2. Advent | ||
| 49 | 6 Nikolaus | 7 | 8 Mariä Empfängnis isl. Neujahr 1432 | 9 | 10 | 11 | 12 3. Advent |
| 50 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 Aschura | 18 | 19 4. Advent |
| 51 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 Hl. Abend | 25 1. Weihn. | 26 2. Weihn. Stephanus |
| 52 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 Silvester | ||
| Januar 2011 | |||||||
| KW | Montag | Dienstag | Mittwoch | Donnerstag | Freitag | Samstag | Sonntag |
| 52 | 1 Neujahr Gottesmutter Maria | 2 | |||||
| 1 | 3 | 4 | 5 | 6 Hl. Drei Könige | 7 | 8 | 9 |
| 2 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 3 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 4 | 24 | 25 | 26 | 27 Holocaust- Gedenktag | 28 | 29 | 30 |
| 5 | 31 | ||||||
| Februar 2011 | |||||||
| KW | Montag | Dienstag | Mittwoch | Donnerstag | Freitag | Samstag | Sonntag |
| 5 | 1 | 2 Mariä Lichtmess | 3 | 4 | 5 Auswanderung nach Medina | 6 | |
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 7 | 14 Valentin | 15 | 16 Geburtstag Mohammeds | 17 | 18 Purim | 19 | 20 |
| 8 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 9 | 28 | ||||||
Monatsübersicht
| Maerz 2011 | |||||||
| KW | Montag | Dienstag | Mittwoch | Donnerstag | Freitag | Samstag | Sonntag |
| 9 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 10 | 7 | 8 Fastnacht | 9 Ascherm. | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 11 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 12 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 Mariä Verkündigung | 26 | 27 Sommerzeit Beg. |
| 13 | 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Samstag, 20. November 2010
Буквар
| |||
| |||
| |||
Sonntag, 14. November 2010
Krvne grupe
| KRVNE GRUPE |
| Od krvne grupe zavisi mnogo toga, pa i način ishrane, doživljaji i reagovanje u različitim životnim situacijama.  O krvnoj grupi znamo da svaka osoba može da primi krv samo iste krvne grupe. Međutim, znanje o krvnim grupama mnogo je složenije, pa tako od njih zavisi i naša ishrana, način na koji doživljavamo stvari i reagujemo u različitim životnim situacijama. Krvnu grupu nasledili smo od svojih roditelja, roditelji od naših dedova, što seže daleko u prošlost do naših predaka. Pomoću krvnih grupa pratio se tok evolucije i kretanje naroda na zemlji. Antigen - materija koja nas razlikuje Do pre stotinak godina transfuzija krvi bila je igra na sreću. Drugim rečima, oni koji su imali sreće da dobiju odgovarajuću krv preživeli su, a manje srećni završavali su tragično. Postoje četiri krvne grupe: 0, A, B i AB. Supstance koje ih međusobno razlikuju i prema kojima su dobile imena nazivaju se antigeni. To su mali molekuli na crvenim krvnim zrncima (eritrocitima) koje organizmu pomažu u prepoznavanju stranih, za nas štetnih supstanci (antigena) što mogu biti bakterije, virusi ili neki drugi mikroorganizmi. Krvna grupa 0 Krvna grupa prvih ljudi koja potiče iz naše pradomovine Afrike. Stara je više od 50.000 godina, od pojave neandertalaca. Budući da su bili sakupljači, pretpostavlja se da su se hranili samoniklim biljem, larvama i ostacima strvina u sirovom obliku. Kasnije, kako su razvili lovačke veštine (pojava kromanjonaca), hranili su se uglavnom mesom divljači. Istrebljenjem velike divljači u Africi počele su prve seobe u Aziju i Evropu. Kako je 0 prva krvna grupa, nije bilo potrebe za razvojem antigena na druge krvne grupe, pa ih krvna grupa 0 ne poseduje. Osoba krvne grupe 0 može dati krv svim osobama bilo koje krvne grupe, ali može primiti krv samo krvne grupe 0 budući da će ostale krvne grupe sa svojim antigenima delovati kao strane supstance. Hemijski gledano, krvna grupa 0 najjednostavnija je i sadrži samo šećer fukozu koja je osnova za sve ostale krvne grupe. Ona je danas najrasprostranjenija krvna grupa i nalazimo je po celom svetu. Gledajući kroz istoriju, ishrana osoba ove krvne grupe zasniva se na mesu, ribi, jajima i raznovrsnom povrću.  Krvna grupa ASeobom ljudskog roda u potrazi za izvorima hrane nova životna okolina uticala je na prilagođavanje (izmenu) probavnog i imunološkog sastava. Istrebljenjem velike divljači pojavila se potreba za uzgojem hrane. Zato je pojava krvne grupe A vezana uz poljoprivrednu, neolitsku revoluciju, kada se počela sve više jesti hrana biljnog porekla (žitarice). Krvna grupa A uz fukozu sadrži i šećer N-acetil-galaktozamin koji predstavlja njen antigen, pa može primati krv grupe 0 i A. Za osobe krvne grupe A može se reći da su pravi vegetarijanci, kojima šteti konzumiranje mesa i mlečnih proizvoda. Danas je procenat ljudi krvne grupe A najveći oko Mediterana, Jadranskog i Egejskog mora, u Španiji, Turskoj i na Balkanu. Krvna grupa B Razvila se između 10 i 35 hiljada godina pr.n.e. na područjima Himalaja. Hladni predeli uzrokovali su mutaciju i nastanak antigena koji je pružio novu otpornost. Antigen na fukozi krvne grupe B je D-galaktozamin. Tadašnji ljudi bili su pastiri nomadi koji su uzgajali stoku. Međutim, kako su se selili, razvili su poljoprivredu i izrazito napredne sisteme navodnjavanja i obrade zemlje. Ishrana se zasnivala na mesu, mlečnim proizvodima i žitaricama, pa se za osobe krvne grupe B može reći da su svaštojedi. Narodi Dalekog istoka (Japan, Mongolija, Kina i deo Indije) predstavljaju najbrojniju skupinu grupe B. Selenjem azijskih nomada na zapad krvna grupa B dospela je u većem procentu i do Nemaca i Austrijanaca. Krvna grupa AB Najmlađa je krvna grupa, nastala za vreme varvarskih pohoda pre 1000 godina mešanjem kavkavskog stanovništva krvne grupe A i azijskog stanovništva krvne grupe B. Danas se nalazi u svega pet posto stanovništva. Uz fukozu kao osnovu, krvna grupa AB poseduje antigen N-acetil-galaktozamin od krvne grupe A i D-galaktozamin od krvne grupe B. Tako je nasledila otpornost obe krvne grupe, pa ima veću mogućnost stvaranja specifičnih antitela protiv infekcija. Ne stvara antitela protiv drugih krvnih grupa, pa može primati krv od svih grupa. Osobe ove krvne grupe manje su podložne alergijama i autoimunim bolestima (artritis, upale i sl.), međutim češće obolevaju od nekih vrsta raka. Ishrana za osobe ove krvne grupe negde je između A i B, jedu sve, i biljnu i mesnu hranu, a mlečne proizvode u manjoj količini od krvne grupe B. |
Mittwoch, 20. Oktober 2010
radostimoja
Predstavnici Humanitarne hrišćanske zajednice "Radosti moja" iz Štutgarta učestvovali su u humanitarnoj akciji pomoći Srbima u opštini Štrpci na Kosmetu, u saradnji sa više srpskih organizacija i pod pokroviteljstvom "Srpske mreže". Predstavnici organizacije "Radosti moja" iz glavnog grada Baden-Virtemberga za ovu akciju izdvojili su 620 evra, dok je ukupna novčana vrednost bila 2.800 evra.
Pomoć ne samo u novcu već u i krevetima, frižiderima, bojlerima, veš-mašinama, na trenutak je vratila osmehe na lice članovima šest srpskih porodica. Svi oni žive u veoma teškim uslovima i to bez ikakvih primanja. Dok su uručivali pomoć mladim humanistima se srce stezalo što nisu mogli više da daju, a u sećanju će im ostati osmesi i oči pune zahvalnosti što se neko setio i njih na Kosovu i Metohiji. Pomoć su dobili brat i sestra Goran i Ljubica Ilić iz sela Borzane, zatim sedmočlana porodica Milosavljević u selu Vrbeštica (pet ćerki od kojih je jedna boluje od epilepsije i živi bez lekova), šestočlana porodica Antić iz sela Berevence sa četvoro dece (uzrasta od četiri do 10 godina), potom porodica Goluba Stanojevića u selu Sevce gde u domaćinstvu živi njih devetoro (petoro dece).
Uručena pomoć za male Antiće
Članovi porodice Milosavljević u selu Viča u kući imaju tri dobra đaka koja bi htela dalje da se školuju, ali za to nemaju novca.
Jedan evroI samo jedan evro, ako je iz ljubavi prema bližnjem i ako je od srca, puno će pomoći našoj braći Srbima širom Balkana. Svako od nas treba da se angažuje humanitarno i da zajedničkim snagama delujemo globalno. Najvažnija je volja - poručili su članovi "Radosti moja" iz Štutgarta. Dodatna obaveštenja u vezi sa uplatom mogu se naći na njihovoj internet stranici www.radostimoja.com |
Pomoć (frižider) je stigla i u narodnu kuhinju u mestu Prekovce, dok je osnovna škola "Sveti Sava" u mestu Paralovu opremljena električnim šporetom i bojlerom.
- Na žalost, čini nam se da je situacija u enklavama na Kosmetu sve gora. Dečji dodaci i socijalna pomoć se ukidaju, raste broj korisnika narodnih kuhinja, šiptarske vlasti ukidaju Srbima svaki vid komunikacije.
Iz dana u dan sve je manje nade u opstanak srpskog naroda na Kosmetu, dok su u ostatku Srbije trenutno preče neke druge društvene teme. Nadamo se da će se uspavana i pogrešno usmerena energija srpskog naroda uskoro probuditi i omogućiti biološki opstanak srpskog naroda - poruka je članova srpskih organizacija koje su propratile ovu akciju.
Beograd
Singidunum u najstarije doba
Beograd, prestonica Srbije, jedan je od najstarijih gradova Evrope. Smešten na ušću Save i Dunava bio je privlačan mnogim narodima i kulturama od najstarijih dana do danas. Pretpostavlja se da je lokacija na kojoj se danas pruža bila stalna naseobina već od srednjeg palolita. |
| Slika: Singidunum i Skordisci |
Arheološki ostaci otkriveni u Vinči, danas prigradskom naselju Beograda, pokazuju da je u periodu od 5000. do 3000. godine pre nove ere tu cvetala Vinčanska kultura, naslednica ranije stračevačke kulture. Bronzano doba bilo je svedok opadanja ove kuluture, dok se tek u gvozdenom dobu lokalitet Beograda opet pojavljuje kao važniji centar.
U VI veku pre nove ere na Balkanu su počela velika pomeranja najpre Tračko-Cimerskih, a zatim i Skitskih plemena koja se nigde nisu zadržavala dovoljno dugo da bi osnovali stalnu naseobinu. Več u IV veku pre n.e. Balkan je bio dom mnogim plemenima: Dardancima, Tribalima, Dako-Getima, Autarijatima i Ilirima u užem smislu te reči.
Pred kraj IV veka Kelti počinju da se nastanjuju na Balkanskom poluostrvu i dolaze u sukob sa ovim starobalkanskim plemenima. Skordisci su bili jedno od tih Keltskih plemena koji su na mestu gde brdo strateški nadgleda spajanje dve velike reke prvi podigli stalnu naseobinu zaštićenu primitivnim utvrđenjem. Po prvi put, 279. godine pre n.e., pominje se Singidun - prvo ime Beograda.
 |
| Slika: Singidunum |
Bez obzira na etimologiju izraza singidun ostaje činjenica da je veoma malo ostataka sačuvano iz ovog perioda, pre dolaska Rimljana.
Ono u šta smo sigurni za ovaj period potiče od iskopavanja keltskih grobnica i zasnovano je na dokazima koji su u njima pronađeni. Međutim, pored ovih, materijalnih ostataka, ono što je daleko više uticalo na kasniji duh Singidunuma jeste Keltska kultura koja će biti vidljiva i kasnije, u vreme kada će Singidunum biti Rimska utvrda.
Singidunum - rimski grad
U II veku pre nove ere Rim osvaja Makedoniju, koja je kao provincija osnovana 140. pre nove ere. Već tada postavlja se pitanje zaštite njenih severnih granica koje su bile izložene brojnim napadima varvara.
Prvi poraz Rima spominje se 141. g. pre n.e., zatim sledi niz keltskih upada negde oko 120. godine pre n.e. Gaj Porcije Katon koji izlazi u susret Keltima doživljava poraz. Međutim 106. godine pre n.e. Marko Minucije Ruf slavi pobedu potukavši Skordiske na „njihovim planinama“. Nakon toga zabeležena je 85. godine pre n.e pobeda Sule, slavnog vojskovođe Rimske republike, a zatim se pominje i pobeda Lucija Kornelija Scipiona Aziagena, nakon koje su Skordisci primorani da ostanu u granicama svoje zemlje. Nakon toga pa sve do 16. godine pre n.e. nema vesti o Skordiscima, kao da su potpuno nestali..
Međutim, tokom I veka pre n.e. Rimljani su pored Skordiska bili suočeni i sa mnogim drugim plemenima koja su se međusobno borila za prevlast, ali istovremeno ugrožavala i Rimski prestiž i njihove interese na ovom području. Reč je o Dardancima, Mezima, Tribalima i Bastarnima.
Rimljani su u ovo doba svoje ekspanzije, naime u poznom periodu Republike oklevali da teritoriju pobeđenih naroda uključe u Rimsku državu. Međutim, već dugo ozbiljno ugrožavani od napred pomenutih plemena, Rim pokreće niz vojnih kampanja počevši sa pobedom Marka Licinija Krasa (unuk jednog od trojice Trijumvira) 29. i 28. godine pre n.e nad Mezima i Bastarnima.
Sledi vojna kampanja budućeg imperatora Tiberija koji kampanju vodi u svojstvu Avgustovog legata u periodu između 13. i 9. godine pre n.e. Pohod se završava pokoravanjem Panonanca sa obe strane Save i stvaranjem provincija Dalmacije i Panonije, da bi se več 15. godine nove ere od određenih delova teritorije ove dve provincije stvorila provincija Mezija, koja odgovara današnoj teritoriji Srbije. Singidunum je pripadao provinciji Mezij. Za vreme imperatora Dometijana Mezija će biti podeljena na gornju i donju. Singidunum postaje deo gornje Mezije i važan za odbranu severo-istočne granice rimskog carstva.
Na značaju dobija iznenadno 86. godine n.e. kada postaje sedište IV Legije nazvane Flavia Felix. Nju je 70. godine opremio Vespasian prethodno raspustivši bivšu IV Legiju Macedonicu koja je dve godine ranije podržala Vitellija tokom građanskog rata. IV Flavijeva legija biće smeštena delom u Sirmiumu i Viminacijumu, ali najvećim delom u Singidunumu, prevashodno zbog izuzetno bitnog strateškog položaja koji je on zauzimao nadgledajući sa brda tokove Dunava i Save. IV Flavijeva legija će biti ovenčana slavom učešćem u Trajanovom pohodu kojim je pokorio Dačane, izrazito ratoborno pleme severno od Mezije. Pokoravanje Dačana i stvaranje provincije Dakije biće poslednja teritorijalna ekspanzija Rima.
Dolaskom IV legije, koja je brojala 6000 ljudi Singidunum dobija na značaju. Prvo rimsko utvrdjenje bilo je zemljano-palisadnog tipa, ali je ono krajem II veka zamenjeno utvrdjenjem zidanim od kamena. Kastrum (vojni logor) je zauzimao danasnji prostor Gornjeg grada i parka Kalemegdana, zavrsavajuci se na jugu kod danasnje Pariske ulice. Uz vojni logor razvijalo se i civilno naselje, koje se od kastruma pruzalo prema jugu i jugoistoku, ali i na podrucju danasnjeg Donjeg grada. Tamo gde je danas Studentski trg u to vreme se nalazio rimski forum oivičen javnim kupatilima i drugim javnim zgradama. Singidunum će neprekidno rasti sledećih nekoliko vekova.
Sredinom II veka n.e. Hadrijan Singidunumu daje status municipiuma, koji će u sledećih sto godina proživeti period mira, stabilnosti i kontinuiranog rasta.
Međutim, krajem II veka n.e. počinje opadanje moći Rimskog carstva. Prva provincija iz koje se Rim povlači jeste Dakija, koju 270. godine nove ere Aurelijan napušta pod pritiskom Gotske invazije. Singidunum se opet nalazi na granici Carstva. 395. godine Rim će se podeliti na istočno i zapadno carstvo, da bi nakon toga usledile mnogobrojne varvarske navale.
Tokom ranog srednjeg veka, rimski pogranicni gradovi bili su napadani i unistavani u prodoru varvarskih plemena sa severa. Preostalo stanovnistvo Singidunuma naslo je utociste u razorenom kastrumu, koji je na brzinu obnovljen materijalom porusenih objekata. Oko tog jezgra razvio se utvrdjeni grad na granici Istocnog rimskog carstva - Vizantije, koji je bio cesta meta ratobornih Huna, Sarmata i Gota, a nesto kasnije i Slovena. Singidunum će biti osvojen i opljačkan od strane Huna 441. godine. Vizantija će 454. godine n.e povratiti grad da bi ga od nje osvojili Sarmati. Njih proteruju Ostrogoti nakon čega ga osvajaju Gepidi, samo da bi ih Ostrogoti nakon par godina proterali. Već 488. godine ponovo postaje vizantijski grad. Početkom VI veka (512. godine), vizantijski car Anastasije u njegovu neposrednu okolinu naseljava germanska plemena Herula, da bi ga oni odbranili od ratobornih Gepida. U ruševinama ranijeg rimskog grada, na zapadnoj strani Donjeg grada, nađeni su tragovi materijalne kulture Germana. U vreme vladavine vizantijskog cara Justinijana I, 535. godine, grad je iznova podignut i opasan moćnim bedemima. Tako Singidunum ponovo postaje sjajan i velike hvale dostojan grad. Po svoj prilici grad je po prvi put bio vezan sa Taurunumom na suprotnoj obali.
Krajem VI veka, dok su Vizantijci bili zauzeti ratovima po Africi i Aziji, pred zidinama Singidunuma pojavljuju se mongolska plemena Avara, a za njima i prve slovenske grupe. Posle dve opsade Avari i Sloveni osvajaju grad. Brojni su vizantijski istorijski izvori o toj opsadi i konačnoj propasti Singidunuma.
Doseljavanje slovena
Oko 630. godine na ovo područje se doseljava srpski živalj. Posle toga, više od dva i po veka nema pomena o njemu. Avarski i slovenski ratnici nisu marili za ovaj grad, jer on više nije imao položaj graničnog utvrđenja. On se tada nalazio unutar šireg prostora Balkanskog poluostrva koji su Sloveni već osvojili. I pored toga, arheološki nalazi ukazuju na kontinuiran život u gradu i njegovoj okolini. Ponovni pomen grada, i to pod slovenskim imenom BEOGRAD (Beli grad - verovatno po zidinama od belog krečnjaka), srećemo tek u IX veku, tačnije 16. aprila 878. godine, u jednom pismu pape Jovana VIII bugarskom knezu Borisu-Mihailu, o smenjivanju beogradskog hrišćanskog episkopa Sergija. Kasnije se taj naziv sreće u različitim varijantama: Alba Graeca, Griechisch Weissenburg, Nandor Alba, Nandor Fejervar, Castelbianco, Alba Bulgarica;
Nekoliko vekova posle prvog pomena Beograda kao slovenskog grada, u njemu se smenjuju razne vojske i osvajači. Do Beogradu su najpre došli Franci koji su pod Karlom Velikim uništili Avare. Na ruševinama Taurunuma osnivaju franačko naselje Malevila, da bi slovenizacijom kasniji naziv bio Zemln (Zemun). Franačku vladavinu zamenjuju Bugari, a njihovu Mađari. Krajem X veka, u vreme velike Samuilove države, Beograd je po ko zna koji put promenio gospodara. Posle propasti Samuilove drzave, vec 1018. godine ovde je uspostavljena vizantijska granica na Dunavu, a Beograd je postao znacajno vojno uporiste. Pocetkom XII veka u danasnjem Gornjem gradu izgradjen je vizantijski kastel sa stalnom vojnom posadom, a krajem istog stoleca, pomeranjem severne vizantijske granice ka jugu, ova oblast dolazi u posed Ugarske. Tokom XI i XII veka, oko Beograda se otimaju suparničke sile: Ugarska, Vizantija i Bugarska.
Za to vreme kroz grad prolaze brojni krstaški pohodi na Istok ostavljajući svoj rusilački pečat na njemu. Posle krstaških najezda iz 1096. i 1147. godine, pod vođstvom Fridriha Barbarose 1189. godine kroz Beograd prolazi 190.000 ljudi. Ovaj predvodnik krstaša video je Beograd u ruševinama. Koliko je grad stradao možemo suditi po upoređivanju sa zapisom arapskog geografa i kartografa Idrizija, koji je u opisu "Itinerera carigradskog puta" iz 1154. godine pominje Belgraduk kao dobro naseljenu i živu varoš sa mnogim crkvama.
Beograd
Dolaskom Slovena Singidunum postaje Beograd i vremenom će rasti kako u značaju tako i u veličini. Njegov položaj vremenom će učiniti da postane najvažniji trgovački centar, privredni i administrativni centar Srbije. Slede datumi koji su od važnosti za Beograd:
827 Bugari osvajaju Beogradsku tvrđavu.
896 Ugarska vojska napada Beograd
971 Vizantija ponovo zauzima Beograd
posle 976 Car Samuilo osvaja Beograd
1018 Car VasilijeBasil II uništava Makedonsko carstvo i Beograd je ponovo pod
Vizantijskom
1096 Ugarska vojska uništava Beograd ali on i dalje ostaje pod Vizantijskom vlašću.
1096-1189Krstaši prolaze uništava Beograd i koristi njegovo kamenje da izgradi Zemun
1154 Vizantijski car Manojlo I uništava Zemun i vraća kamenje kojima ponovo izgrađuje
Beograd.
1182 Ugarska napada i pljačka Beograd kroz Beograd.
1127 Ugarski kralj Stefan II Belgrade
1185 Vizantisko carstvo diplomatskim putem vraća Beograd
1230 Beograd pripada Bugarskoj.
1232 Beograd postaje deo Ugarske.
1284 Srpskom kralju Dragutinu Ugarska daje Beograd, koji je po prvi put pod srpskom
vlašću.
1316 Dragutinov brat Milutin osvaja Beograd silom
1319 Ugari uzimaju Milutinu vlast nad Beogradom
1382 Braća Horvat, neprijatelji Ugarske monarhije, osvajaju Beograd
1386 Ugarska ponovo uzima vlast nad Beogradom
1403 Beograd postaje prestonica Srbije pod Stefanom Lazarevićem.
1427.Ugari uzimaju Beograd od despota Ă�urađa Brankovića
1440 Turska napada Beograd ali ga ne osvaja, iako je prilično oštećen.
1456 Mehmed II Osvajač vrši neuspešnu opsadu Beograda.
1521 Sulejman Veličanstveni osvaja Beograd.
1688 Vojvoda Maksimilijan Bavarski osvaja Beograd.
1690 Beograd ponovo potpada pod Tursku vlast.
1717 Princ Eugen Savojski osvaja Beograd.
1723-1736 Nikola Doksat de Mores izrađuje planove po kojima se gradi Beogradska
tvrđava.
1739 Beogradski mirovni sporazum između Austrije i Turske vraća Beograd Turskoj.
1789 Maršal Gideon Ernst Laudon osvaja Beograd
1791 Mirovni sporazum u Svištov vraća Beograd Turcima.
1806 Karađorđe oslobađa Beogradsku varoš i Beograd ponovo postaje prestonica Srbije.
1808 Velika škola osnovana 1813 Turci ponov osvajaju Beograd
1815 Miloš Obrenović diže drugi srpski ustanak
1830 Sultan dodeljuje hatišerif kojim Srbiji daje autonomiju
1831 Prva štamparija u Beogradurade
1835 Prve novine - "Novine srbske" objavljene u Beogradu
1840 Otvorena prva pošta u Beogradu
1841 Beograd postaje glavni grad Knjaževine Srbije u prvom periodu vladavine Mihaila
Obrenovića
1844 Osnovan Narodni muzej
1855 Prva telegrafska veza Beograd - Aleksinac
1862 Incident kod Čukur česme i bombardovanje Beograda sa tvrđave vodi do
oslobađanja gradova od Turaka
1867 Na Kalemegdanu, Turski komadant Ali-Riza pasha predaje ključeve grada Knjazu
Mihajlu. Turci napokon napuštaju Beograd.
1878 Srbija dobija nezavisnost na Berlinskom Kongresu.
1882 Srbija proglašena Kraljevinom, Beograd prestonica. 1883 Prvi telefoni U Beogradu
1884 Sagrađena je železnička stanica i železnički most preko Save.
1892 Prvi vodovod pušten u rad u Beogradu
1893 Električno osvetljenje
1894 Prvi električni tramvaj
1903 Majski prevrat - nakon atentata na Kralja Aleksandra Obrenovića, Petar I
Karađorđević preuzima presto.
1914 Austrijanci bombarduju i zauzimaju Beograd, ali ga Srbi iste godine oslobađaju.
1915 Nemačke i Austrijske snage pod komandom generala Mackensena zauzimaju
Beograd
1918 Beograd postaje pretonica Kraljevine SHS
1923 Avio linija Pariz - Budimpešta proširena da obuhvati Beograd - Pariz
1926 Kralj Aleksandar I Karađorđević ukida parlament i uvodi diktaturu.
1927 Otvoroen beogradski aerodrom
1929 Radio Beograd počeo sa emitovanjem
1935 Otvoren Pančevački most - prvi most preko Dunava.
1937 Otvoren Beogradski sajam.
1941 27. marta održani protesti protiv Jugoslovenskog pristupanja Trojnom paktu. Nemci
bombarduju Beograd 6. aprila a zauzimaju ga 12. aprila.
1944 Saveznici bombarduju Beograd. 20 octobra Beograd oslobođen od strane NOJ-a uz
pomoć Sovjetske Crvene armije. Novi komunistički režim hapsi i likvidira političke
protivnike, istovremeno mobilišući mlade Beograđane šaljuči ih na Sremski front.
1945 29. Novembra proglašena FNRJ. Monarhija je ukinuta započevši eru Titove
komunističke vladavine.
1946 Nacionalizacija imovine predratnih industrijalaca
1948 Usled rezolucije Informbiroa veliki broj ljudi je uhapšen i polsat na prisilni rad.
1950 Zvanično uvedeno samoupravljanje
1958 Televizija započela sa emitovanjem
1961 Prvi samit Nesvrstanih1967 Održan prvi BITEF
1968 Studentski protesti
1969 Sagrađena Beogradska palata.
1971 Sagrađena Gazela i autoput kroz Beograd. Održan prvi FEST.
1974 Novi Ustav SFRJ donet.
1977-78 Konferencija OEBS-a održana u Beogradu.
1979 -Godišnji sastanak Svetske Banke za rekonstrukciju i razvoj i sastanak MMF
održani u Beogradu
1980 XXI Generalna skupština UNESCO
1983 UNCTAD Godišnja konferencija
1988 Prvi sastanak ministara spoljnih Balkanskih zemlaja
1992 Proglašena SRJ. 30 maja Savet bezbednosti uvodi sankcije.
1993 Početak hiperinflacije.
1994 Uveden novi, konvertabilni dinar.
1995 Otvorena stanica gradske železnice "Vukov spomenik"
1996 Građanski i studentski protesti povodom krađe glasova.
1997 Nakon pola veka Beograd dobija demokratsku vlast.
1999 NATO pakt bombarduje Jugoslaviju, uključujući i mete u Beogradu.
2000 Nakon izbora i građanskih nemira, Srbija skida Miloševićevu diktaturu.
2001 Spoljni zid sankcija je skinut. Srbija dobija prvu demokratsku Vladu. Slobodan
Milošević izručenj Haškom tribunalu za ratne zločine.
2002 Proglašena Ustavna povelja državne zajednice Srbije i Crne gore.
2003 Premijer Srbije Dr. Zoran Ă�inđić biva ubijen.
Srbija i Crna Gora primljeni u članstvo Saveta Evrope.
2004 Boris Tadić izabran kao prvi demokratski predsednik Srbije.
----------------------
GRAD BEOGRAD
Beograd, grad veoma burne istorije, jedan je od najstarijih u Evropi. Njegova istorija traje punih 7000 godina. Prostor oko velikih reka Save i Dunava bio je naseljen još u paleolitskom periodu. Iz starijeg kamenog doba, potiču ostaci ljudskih kostiju i lobanja neandertalaca, pronađeni u kamenolomu kod Leštana, u pećini na Čukarici i u blizini Bajlonijeve pijace.
Ostaci kulture mlađeg kamenog doba, pronađeni su u Vinči, Žarkovu i u Gornjem gradu, iznad ušća Save u Dunav. To ukazuje da je prostor Beograda bio naseljen u kontinuitetu i da je intezitet tog naseljavanja bivao sve jači. Mnoga današnja naselja beogradske okoline leže na kulturnim slojevima ranijih praistorijskih naseobina.
Vinča kraj Beograda spada u red najznačajnijih naseobina i kulturnih nalazišta praistorijskog perioda. Arheološke iskopine na Rospi ćupriji, Gornjem gradu, Karaburmi, Zemunu i Vinči potvrđuju pretpostavke da je područje Beograda bilo intezivno naseljeno i da se njegovo stanovništvo bavilo plužnom zemljoradnjom i drugim pratećim privrednim delatnostima. Na ovim lokalitetima otkrivene su nekropole bronzanog i metalnog doba kao i dokazi različitih kulturnih uticaja.
Važne godine u istoriji grada
7000 pre nove ere
Prvo neolitsko naselje
kraj I veka nove ere
Rimljani naseljavaju Singidunum
91.
Singidunum je rimski vojni logor sa IV Flavijevom legijom
441.
Huni srušili Beograd
posle 450.
Singidunum pod vlašću Sarmata
oko 470.
Istočni Goti proterali Sarmate iz grada
488.
Gepidi osvojili Singidunum
504.
Goti zauzimaju grad
510.
Mirovnim ugovorom grad pripao Vizantiji
535.
Vizantijski car Justinijan I obnavlja Singidunum
584.
Avari osvajaju i razaraju antički Singidunum
592.
Vizantija povratila grad
VII vek
Avari ruše i spaljuju grad
oko 630.
Sloveni osvojili Singidunum
827.
Bugari preuzimaju vlast nad tvrđavom
878.
Prvi pisani pomen imena slovenskog imena Beograd
896.
Ugarska vojska napala Beograd
971.
Vizantija osvaja Beograd
posle 976.
Grad preuzima car Samuilo
1018.
Car Vasilije II ruši makedonsko carstvo i Beograd opet postaje vizantijski
1072.
Vizantija preuzela Beograd
1096.
Ugarska vojska razorila Beograd, ali ga je Vizantija zadržala
1096-1189.
Kroz Beograd prolaze krstaške vojske
1127.
Mađarski kralj Stevan II ruši Beograd i njegovim kamenom gradi Zemun
1154.
Vizantijski car Manojlo I ruši Zemun i beogradskim kamenom ponovo gradi Beograd
1182.
Ugarska napala i opljačkala Beograd
1185.
Vizantija povratila Beograd diplomatskim putem
1230.
Beograd u sastavu Bugarske
1232.
Grad pripao Ugarskoj
1284.
Srpski kralj Dragutin dobija od ugarske krune Beograd, koji tada prvi put dolazi pod srpsku vlast
1316.
Dragutinov brat Milutin oružano osvaja Beograd
1319.
Ugri oduzimaju kralju Milutinu vlast nad Beogradom
1382.
Protivnici ugarske krune, braća Horvati, osvajaju Beograd
1386.
Ugarska povratila Beograd
1403.
Pod despotom Stefanom Lazarevićem Beograd postaje prestonica srednjovekovne Srbije
1427.
Ugri oduzimaju Beograd od despota Đurđa Brankovića
1440.
Turska napada Beograd, ali je grad, uz velika razaranja, odbranjen
1456.
Sultan Mehmed II bezuspešno opseda grad
1521.
Sultan Sulejman Veličanstveni osvaja Beograd
1688.
Vojvoda Maksimilijan Bavarski osvaja Beograd
1690.
Beograd ponovo pada pod tursku vlast
1717.
Princ Eugen Savojski zauzima Beograd
1723-1736.
Izgradnja Beogradske tvrđave po planovima pukovnika Nikole Doksata de Mores
1739.
Beogradski mir, zaključen između Austrije i Turske, po kome grad ponovo pripada Turcima
1789.
Maršal Gideon Ernst Laudon osvaja Beograd
1791.
Svištovskim mirom Beograd dolazi ponovo pod vlast Turaka
1806.
Karađorđe oslobađa beogradsku varoš i Beograd ponovo postaje glavni grad Srbije
1808.
Otvorena Velika škola u Beogradu
1813.
Turci ponovo zauzimaju Beograd
1815.
Miloš Obrenović započeo Drugi srpski ustanak
1830.
Sultanov hatišerif o autonomiji Srbije
1831.
Otpočela sa radom prva štamparija u Beogradu
1835.
Pojavljuju se prve novine u Beogradu pod nazivom "Novine srbske"
1840.
Otvorena prva pošta u gradu
1841.
Beograd postaje prestonica Kneževine Srbije za vreme prve vladavine Mihaila Obrenovića
1844.
Osnovan Narodni muzej u Beogradu
1855.
Uspostavljena prva telegrafska linija Beograd - Aleksinac
1862.
Sukob na Čukur-česmi i bombardovanje beogradske varoši iz tvrđave koju drže Turci dovodi do međunarodne odluke da Turci napuste grad
1867.
Turski komandant Beograda Ali-Riza paša predaje na Kalemegdanu knezu Mihailu ključeve beogradskog grada. Turci konačno napuštaju Beograd
1876.
Na početku srpsko-turskog rata sa tvrđave je konačno skinuta zastava Turske
1878.
Na Berlinskom kongresu priznata nezavisnost Srbije
1882.
Srbija postaje kraljevina, a Beograd njena prestonica
1883.
Uvedene prve telefonske linije u Beogradu
1884.
Sagrađena železnička stanica i železnički most na Savi
1892.
Puštena u rad prva vodovodna mreža u gradu
1893.
Uvedeno električno osvetljenje
1894.
Krenuo prvi električni tramvaj
1903.
Majski prevrat - posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića na presto Srbije dolazi kralj Petar I Karađorđević
1914.
Austrijanci bombarduju i zauzimaju Beograd, ali ga Srbi iste godine oslobađaju
1915.
Nemačke i austrijske trupe pod komandom feldmaršala Makenzena zauzimaju Beograd
1918.
Srbi i delovi savezničke vojske oslobađaju Beograd
1918.
Beograd postaje prestonica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
1923.
Avionska linija Pariz - Budimpešta produžena do Beograda
1927.
Otvoreno zdanje Aerodroma Beograd
1929.
Počeo sa radom Radio Beograd
Aleksandar Karađorđević ukida Ustav i zavodi lični režim. U svim opštinama, pa tako i u gradu Beogradu izabrane opštinske organe smenjuju od strane kralja postavljeni predsednici opština.
1934.
Izgrađen most "Viteškog kralja Aleksandra", poznat kao "tramvajski" most preko Save. U ratu je ovaj lančani most srušen i na njegovim stubovima je izgrađen današnji "Brankov most".
1935.
Pušten u saobraćaj prvi most preko Dunava - Pančevački most
1937.
Otvoren Beogradski sajam
1941.
27. marta velike demonstracije protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu
Nemci bombarduju Beograd 6. aprila, a okupiraju ga 12. aprila
1944.
Amerikanci i ostali saveznici bombarduju Beograd
20. oktobra Beograd oslobodila Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije uz pomoć ruske Crvene armije
Nove komunističke vlasti hapse i likvidiraju političke protivnike, a beogradsku omladinu mobilišu za odlazak na Sremski front
1945.
29. novembra u Beogradu Ustavotvorna skupština proglasila Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju
Ukinuta monarhija i zvanično započela komunistička vladavina Josipa Broza Tita
1946.
Nacionalizacija imovine predratnih industrijalaca
1948.
Zbog političkog razilaženja staljinista i titoista veliki broj ljudi uhapšen i osuđen na robiju
1950.
Zvanično započelo "radničko samoupravljanje" nad imovinom otetom od predratnih vlasnika
1958.
Počelo redovno emitovanje programa TV Beograd
1961.
Održana Prva konferencija nesvrstanih zemalja
1967.
Održan prvi BITEF
1968.
Studentske demonstracije
1969.
Podignuta Palata "Beograd"
1971.
Izgrađen most Gazela i auto-put kroz Beograd
Održan prvi FEST
1974.
Donet novi Ustav SFRJ koji je izazvao niz negativnih posledica po srpsko nacionalno pitanje
1977-78.
Održana Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji u Beogradu
1979.
Godišnja skupština Svetske banke za obnovu i razvoj i Međunarodnog monetarnog fonda
1980.
Održana XXI generalna skupština UNESCO-a
1983.
Godišnja konferencija UNCTAD-a
1988.
Prvi skup ministara inostranih poslova balkanskih zemalja
1992.
Proglašena Savezna Republika Jugoslavija
30. maja Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uvodi ekonomske sankcije prema SR Jugoslaviji
1993.
Najveća hiperinflacija u istoriji čovečanstva dovela mnoge Beograđane na ivicu opstanka
1994.
Uveden novi, konvertibilni dinar
1995.
Otvorena podzemna železnička stanica Vukov spomenik
1996.
Veliki građanski i studentski protesti zbog nepriznavanja rezultata lokalnih izbora
1997.
Posle pola veka, prva nekomunistička gradska vlast
1999.
NATO tri meseca bombarduje Jugoslaviju, uključujući i ciljeve u centru Beograda
2000.
Posle izbora i građanskih protesta Srbija se oslobađa diktature Slobodana Miloševića
2001.
Ukinut spoljni zid sankcija SR Jugoslaviji
Srbija dobila prvu demokratsku vladu
Slobodan Milošević izručen Tribunalu u Hagu
2002.
Usvojena Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora
2003.
Ubijen predsednik Vlade Srbije, dr Zoran Đinđić
Srbija i Crna Gora primljena je u Savet Evrope
2004.
Srbija je dobila svog prvog demokratskog predsednika
2006.
Beograd je ponovo glavni grad samostalne države Srbije
Usvojen novi Ustav Republike Srbije
----------------------------
Abonnieren
Posts (Atom)